Мирза Хаџихајдић (35) из Бијељине имао је жељу да након основне школе упише обућарски занат, како би наставио породичну традицију наслијеђену од ђеда, а данас је један од ријетких обућара у овом граду који доказује да су занатлије и те како поштоване и тражене.
Не прође ни 10 минута, а у Мирзину радњу улази нова муштерија – траже поправке, разна лијепљења, шивења, доносећи одједном више пари обуће који чекају да им се врате првобитни изглед и функционалност.
– Kада је требало да кренем у средњу школу, обућарског заната није било у понуди. Морао сам да упишем смјер машинбравар у Техничкој школи и да се касније преквалификујем. Деда је био обућар, тата такође, с њим данас радим, и ја сам трећа генерација. На почетку сам добијао неке лакше послове, или бих питао оца да ми покаже како ради одређене поправке, па бих ја понављао. Очима сам „крао“ занат, наводи Хаџихајдић за портал ИнфоБијељина.
Занимљиво је да у ову обућарску радњу неријетко свраћају муштерије из околних општина као што су Угљевик, Лопаре, Братунац, Власеница, а некада дођу и они из Београда, Новог Сада, Сарајева.
(Извор/Фото: ИнфоБијељина)
