Данас је у Београду у 91. години преминула академик Дренка Шећеров Зечевић, редовни члан Академије наука и умјетности Републике Српске.
Рођена је 18. септембра 1933. у Српском Крстуру. Класичну гимназију завршила је у Суботици, а Медицински факултет у Сарајеву, 1958. године.
Цијели радни вијек провела је на Институту за анатомију. Предмет Анатомија човјека предавала је на Медицинском, Стоматолошком и Фармацеутском факултету у Сарајеву, 1958–1994. године.
У каријери је прошла сва научна и наставна звања – асистент, доцент, ванредни и редовни професор, професор на постдипломским студијама, професор емеритус. Као стипендиста Свјетске здравствене организације, дио докторске дисертације (одбрањене под називом О артеријској васкуларизацији срца човека и неких сисара) радила је у Лозани, а одбранила је 1969. на Медицинском факултету у Сарајеву. Била је шеф Института за анатомију у два мандата и стручни консултант на Клиници за трансплантацију органа и Институту за рендгенологију и радиотерапију Медицинског факултета Универзитетског медицинског центра у Сарајеву.
Године 1980. изабрана је за експерта за крвне судове у Заједници за научни рад СФРЈ. За члана Одбора за кардиоваскуларну патологију АНУБиХ изабрана је 1980, а за иностраног члана Одбора за кардиоваскуларну патологију САНУ – 2006. године.
Усавршавала се у области клиничке анатомије на Институту за анатомију у Лозани, те у Грузијској академији наука и умјетности, на московском Медицинском факултету и на Институту за анатомију у Базелу.
За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабрана је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004. године. Била је замјеник секретара Одјељења медицинских наука АНУРС-а од оснивања до 2004. године и секретар Одјељења од 2004. до 2016. године. Предсједник је Одбора за кардиоваскуларну патологију и Одбора за репродуктивно здравље и демографију Одјељења медицинских наука АНУРС-а.
У научноистраживачком раду бавила се проучавањем конгитиналних ишчашења кука, крвних судова срца и атеросклерозом, проучавањем посттрауматских предиктора кардиоваскуларних болести код младих у послијератном периоду у Републици Српској и репродуктивним здрављем и демографијом. Сама, или са сарадницима, објавила је 180 радова у домаћим и иностраним научним часописима.
Учествовала је у организацији бројних научних скупова, округлих столова, конгреса и симпозијума са међународним учешћем из кардиоваскуларне патологије и других области.
Била је: предсједник Друштва анатома СРБиХ, члан Друштва анатома Југославије, Антрополошког друштва Југославије, Секције за клиничку анатомију, члан изван радног састава Југословенског удружења за борбу против атеросклерозе, члан Балканске медицинске уније, Друштва анатома Грузије.
Поводом јубилеја четрдесет година од оснивања Универзитета у Сарајеву, добила је Плакету за унапређење наставног процеса и афирмацију научног рада. Добитник је и плакета Медицинског факултета у Сарајеву, поводом јубилеја 30 и 40 година од његовог оснивања, за подизање угледа факултета. Здравствена комора Републике Српске додијелила јој је "Хипократову повељу" за животно дјело (2002). Добитница је Повеље АНУРС-а (2004) и Златне медаље АНУРС-а (2013).
Датум и мјесто сахране биће накнадно објављени.
