Часовничарство је занат који одлази у заборав. У Приједору живи захваљујући неколицини занатлија, међу којима је и Игор Бакај.
Једини часовничар у граду на Сани поправља будилнике и векерице и не да времену да му отме занат.
Као дјечак, на љетном распусту, одлазио је код оца и већ тада учио занат часовничара. Радња, која је отворена 1985. године ради и данас.Захваљујући Игоровој вољи и упорности породична традиција и занат нису се угасили.
- Прво што ми је дао да радим то је било растављање векерица, јер тад у то вријеме је било доста тих векерица, и од тога сам кренуо. Касније кад сам то савладао онда сам кренуо ручне и тако је све почело - рекао је Бакај.
Игор поправља сатове 18 година. Људи долазе из свих крајева. Дневно, у просјеку, радњу посјети више од 30 муштерија и годинама се враћају.
