Временске непогоде тутње Србијом, у уторак је због њих један живот изгубљен у Сомбору, а у Новом Пазару је проглашена ванредна ситуација. Прошле године смо се сви упознали са суперћелијском олујом, од којих се и сада страхује, а директор Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) проф. др Југослав Николић каже да глобални пораст температуре свакако може допринијети порасту оваквих олуја.
Он објашњава да су се суперћелијске олује у Србији јављале и раније, да се нисмо први пут прошле године сусрели са њима. Каже да су само оне способне да продукују крупан град пречника већег од 5 центиметара, али и торнадо, који се не јавља при другим типовима грмљавинских облака.
Како настаје суперћелијска олуја
Успјешно може да се прогнозира најраније 3 до 5 дана унапред који регион ће погодити, а упозорење за конкретну локацију издаје се тек неколико часова унапријед.
Према ријечима проф. др Николића, за настанак суперћелијских олуја неопходно је подизање влажног, топлог и нестабилног ваздуха у атмосферској средини у којој постоји изражено вертикално смицање вјетра, које можемо посматрати по правцу и интензитету.
"Најважнији је профил вјетра од Земљине површине до шест километара висине. Гдје год да се на свијету претходно наведени услови испуне, може настати суперћелијска непогода. Оваквих олуја је у нашем поднебљу било и раније, али одређени трендови климатских елемената могу условити да се њихов број повећа. Као илустрацију навешћу екстремну олују са интензивним суперћелијским процесом, која је захватила поједине дијелове Србије 25. јула 1987. године, када је облак од сјеверног дијела Словеније и јужне Аустрије, преко јужних дијелова Мађарске и сјеверних дијелова Хрватске, готово дијагонално прешао Војводину и наставио кроз Румунију. Све вријеме је давао јак град и орканске ударе вјетра", каже проф. др Југослав Николић.
Дужина трасе премијештања облака била је тада више од 1.000 километара, ширина око 30 километара, а евидентирана штета од града само у Војводини износила је 11 одсто бруто националног дохотка сјеверне покрајине.
"Екстремна је била и 2014. година када је осим драстичних падавина, које су изазвале поплаве у мају, цијело прољеће и љето обиљежио суфицит падавина. Двије године касније, у јуну 2016, суперћелијска непогода, која се развила над Београдом, изазвала је крупан град и торнадо у Панчеву, а затим се преко Баната, Румуније и Украјине премијештала све до Русије, гдје је облак коначно ослабио. Прољеће и љето 2023., такође ће остати запамћени на листи година са великим бројем временских непогода, нарочито на сјеверу Италије, у западним и централним дијеловима Балкана, као и у области Алпа", наводи директор РХМЗ.
Кад најраније може да се прогнозира суперћелијска олуја
Према ријечима проф. Николића, од једноћелијских и вишећелијских грмљавинских олуја, суперћелијске се разликују прије свега по ротирајућој узлазној струји ваздуха, која се јавља једино у атмосферским срединама са јаким, израженим вертикалним смицањем вјетра.
"Ротирајућа узлазна струја омогућава дуг животни вијек овим олујама. Једино су оне способне да продукују крупан град пречника већег од 5 центиметара, али и торнадо, који се не јавља при другим типовима грмљавинских облака. У којој мјери ће у предстојећој сезони бити суперћелијских олуја, тешко је унапријед процијенити, због комплексности атмосферских услова који су неопходни за њихов настанак. Глобални пораст температуре свакако може допринети порасту оваквих олуја, али од једне до друге сезоне њихов број варира. Успјешно се може прогнозирати најраније 3 до 5 дана унапријед, ако говоримо о прогнози и упозорењу по регионима. За конкретне локације упозорења издају се уз помоћ радарских и сателитских осматрања неколико часова унапријед", каже директор РХМЗ проф. др Југослав Николић .
Грмљавинске непогоде у складу са календаром
Србијом ових дана пара грмљавински систем. Проф. Николић каже да су ове године грмљавинске непогоде, почеле да се јављају у складу са календаром.
"Као ријетка појава, грмљавине се могу осмотрити и зими, али прољеће и љето су ипак годишња доба када су атмосферски услови, у смислу температуре, влаге и нестабилности, најповољнији и најоптималнији за њихов настанак и за њихову честу појаву", каже он.
Каже да је РХМЗ, према усвојеном Закључку Владе РС, извршио све припремне радње у складу са Законом о одбрани од града, и да је обезбијеђено 24012 противградних ракета.
"У 2024. години одбрана ће се спроводити на 7.758.900 хектара, од чега је пољопривредно земљиште 5.108.177 хектара. Тренутно је укупно обезбијеђено 24.012 противградних ракета, што је оптимална снабдјевеност лансирних станица са ракетама. Циљ одбране је да се ризик од града умањи, јер је град елементарна непогода која се никаквим средствима нигде у свијету не може спријечити. Ми чинимо све што је могуће да се штете умање у складу са струком, пошто апсолутне заштите нема. Ефикасност заштите у свету се креће од 35 до 60 одсто, а код нас у Србији она превазилази 70 одсто", каже директор РХМЗ проф. др Југослав Николић.
(Мондо)
