У Републици Српској је у протеклих седам мјесеци око 2.000 лица примило вакцину против хуманог папилома вируса (ХПВ), од којих су једна четвртина мушкарци, рекла је данас помоћник директора Института за јавно здравство Јела Аћимовић.
Она је рекла новинарима у Бањалуци, уочи едукације о значају вакцинације против ХПВ-а, да је ова вакцина тренутно једна од најбитнијих у календару обавезних имајући у виду да тај вирус изазива карциноме, прије свега карцином грлића материце.
Аћимовићева је додала да је ово превенција која у будућности може да спаси живот дјеци која се сад вакцинишу.
Начелник Клинике за гинекологију и акушерство Универзитетског клиничког центра Републике Српске Весна Ећим Злојутро рекла је да у Српској на 100.000 становника од карцинома грлића материце оболи 21 жена, што је, како каже, велики број ако се узме у обзир препорука Свјетске здравствене организације (СЗО) да то буде четири до пет жена на 100.000 становника.
Злојутрова је навела да у Српској од карцинома грлића материце најчешће оболијевају жене од 35 до 45 година.
Она је истакла да је превенција најважнија, а да Република Српска у овом тренутку има вакцину која је набољи избор за спречавање болести изазваних ХПВ-ом.
Директор Института за јавно здравље Војводине Владимир Петровић рекао је да је Србија у врху европске листе по стопи оболијевања и умирања од карцинома грлића материце и да су такви алармантни подаци били разлог за увођење ХПВ вакцине као обавезне.
Имунолог са Медицинског факултета у Београду Милош Марковић рекао је да је вакцина против ХПВ-а, која је присутна у Европи од 2006. године, једна од најефикаснијих и најбезбједнијих, те да изазива добар и дуготрајан имуни одговор.
"Врло ефикасно штити од најчешћих типова ХПВ-а и то не само гениталних, већ и карцинома усне дупље који су чешћи код мушкараца са прилично лошом прогнозом и високом смртношћу, што је још један разлог више зашто да се вакцинишу и дечаци", навео је Марковић.
Данашња едукација је била намијењена љекарима породичне медицине, епидемиолозима, гинеколозима и педијатрима из Републике Српске, а организовао је Институт за јавно здравство Републике Српске, уз подршку Министарства здравља и социјалне заштите и Канцеларије Свјетске здравствене организације у БиХ.
