Дивна вијест стигла је од Црногорца Славише Ђорђевића, великог заљубљеника у море и доброг познаваоца живота под морем.
Прије неколико дана је у Лепетанима на 15 метара од обале примијетио велики примјерак медитеранске медвједице, најугроженије врсте сисара на Медитерану.
У поподневним сатима, 12. октобра, Ђорђевић је рибао с краја педесетак метара од Мула Веселина у правцу Верига. На први поглед није био свјестан да је почаствован ријетким призором изван грчких и турских вода.
"Око 18 часова из воде је нешто изронило, личило је на рониоца у ронилачком одијелу, и ширина његових леђа навела је да сам помислио да је неки ронилац. Међутим, послије пар секунди из воде је изронила глава морске медвједице величине фудбалске лопте. Она је испустила ваздух, што се јасно чуло. Њена глава је била у пуном сјају, могла је да се види заједно са очима, устима, с брковима“, каже Ђорђевић за радио Тиват.
Медитеранска медвједица је прије три мјесеца примијећена у акваторијуму Улциња, када је први пут након 50 година снимљена у црногорским водама, рекао је за радио Душан Варда, предсједник невладине организације Медитерански центар за еколошки мониторинг.
"МедЦЕМ", као члан броних медитеранских еколошких асоцијација, дуги низ година подржава и борбу за спас средоземне медвједице, глобално најугроженије врсте туљана и најугроженијег сисара Медитерана.
Друго њено појављивање у нашим водама у кратком року је изузетна вијест.
"Посљедњих двадесетак година, јако много пара и труда са научне стране, уложено је у то да се популација како тако опорави. Ово што сада видимо, можемо највјеројатније захвалити чињеници да је та популација сада досегла око 700 јединки. Из тог свог ареала на коме су живјеле до сада, а то је углавном било искључиво у Грчкој и Турској, поједине јединке се полако шире, освајајући поново своја стара станишта која су некад настањивале. Медвједица је некада била животиња која је била најнормалнија у овим предјелима“, каже Варда.
Јединка коју је Ђорђевић угледао у Лепетанима била је, по његовом свједочењу, дугачка око два метра. Медитеранска медвједица може достићи масу од чак 300 килограма, али важи за изузетно питому врсту која не представља опасност за човјека.
Људи су ти који су је довели на руб истребљења, па еколози моле за одговорно понашање према овој популацији, која је након деценија борбе за њен опстанак, достигла број од око 700.
Уколико је угледамо, немојмо је узнемиравати. Ако желимо помоћи, потрудимо се да је фотографишемо, поручује Варда, јер ће научници и еко активисти на основу тога знати да ли је у питању раније примијећена јединка, или их је можда већи број присутан у водама.
Медитеранска медвједица је на рубу опстанка због трофејног ловљења и освете рибара који су је убијали јер им уништава риболовни алат. Један од узрока је и уништавање морских пећина које су њено природно станиште, што је био случај у заливу Траште, на локалитету Отетово, када је грађен Луштица Баy, пише "РадиоТиват".
