Јавни ризик страдања становника у саобраћају у претходних пола деценије на путевима Српске био је за чак 51 одсто већи у односу на просјек Европске уније, а по овом показатељу у региону је само Црна Гора у лошијем положају од Републике.
Ова црна статистика наведена је у нацрту стратегије за безбједност саобраћаја Републике Српске за период 2025-2034. године у којој су сумирани и подаци из претходног документа који се односи на безбједност на путевима Српске.
Према извјештајима МУП-а, у периоду спровођења Стратегије безбједности саобраћаја на путевима РС од 2013. до 2022. године погинуло је 1.230 лица, док је чак 31.880 људи задобило повреде у саобраћају.
У истом документу фокус је стављен и на податке о безбједности саобраћаја у Српској у претходних пет година, односно од 2020. до 2024. године, а у том периоду у саобраћајним несрећама погинуло је 505 лица.
- Број погинулих у 2020. и 2021. години био је исти, односно по 101 лице, док је у 2022. години забиљежен пад од један одсто. Значајнији раст догодио се 2023. године, када је број погинулих достигао 109. У посматраном периоду највећи пад са смањењем страдалих десио се лани, када су живот изгубила 94 лица - наведено је у поменутом документу.
Такође, број тешко повријеђених у саобраћајкама углавном има растући тренд током претходних пола деценије.
Надлежни наводе и да задати циљеви у Стратегији безбједности саобраћаја за претходни десетогодишњи период нису испуњени, а то је да буде смањен број погинулих лица на путевима у Републици Српској за 50 одсто до 2022. у односу на 2011. годину.
- Нису достигнути циљеви који су предвиђени ранијом стратегијом због чега је потребно наставити са изградњом финансијски одрживог система управљања безбједношћу саобраћаја на републичком и локалном нивоу. Такође, потребно је интензивно спроводити активности на репресивним и превентивним мјерама о питању брзине, алкохола и коришћења безбједносног појаса - наведено је у нацрту стратегије до 2034. године.
У истом документу стоји и да општине и градови у Српској треба да ојачају улогу у унапређењу безбједности саобраћаја, али и да они који управљају путевима наставе са изградњом и јачањем капацитета за управљање безбједношћу саобраћаја, те да идентификују опасна мјеста и дионице на путној мрежи.
Потребно је, сматрају надлежни, предузети и активности које би допринијеле смањењу просјечне старости возила, али и инсистирати на спровођењу прописа везаних за хомологацију резервних дијелова и опреме.
Замјеник директора Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске Милија Радовић објаснио је како су дошли до податка да је јавни ризик страдања у саобраћајним несрећама у Српској међу највећим у Европи, али и шта је потребно урадити да не будемо ту гдје јесмо тренутно.
- Јавни ризик страдања на путевима добијамо када се број погинулих упореди са 100.000 становника. Земље у окружењу су по том параметру боље у односу на нас, како Србија, тако и Хрватска, док се са Словенијом не можемо ни поредити. Једино је Црна Гора лошија - казао је "Гласу" Радовић.
Једноставно, наводи он, систем безбједности саобраћаја код нас није на нивоу ЕУ, а испод је нивоа земаља у окружењу.
Наглашава и да систем безбједности саобраћаја чини пет стубова, од којих је први управљање безбједношћу.
- Имамо институције које се тиме баве, а опет, њима је новац потребан за њихове активности. Други стуб чине безбједни путеви. Потребно је вршити провјере тих путева. Код нас је ревизија утврдила да ниједна препорука коју су издали о том питању није у потпуности реализована. Зашто није? То треба питати "Путеве" - казао је Радовић.
Такође, наводи и да су нам потребна безбједнија возила, док су на нашим путевима много старија возила у односу на Хрватску и Словенију.
- Такође, треба едуковати више и учеснике у саобраћају. Недовољно улажемо у едукацију, немамо довољно средстава да бисмо спровели све те кампање како бисмо дошли до што више људи - нагласио је Радовић и поручио да се једино инвестирањем у безбједност саобраћаја добијају резултати.
Радовић наводи и да код полагања возачких испита има доста простора за унапређење, али и наглашава да у Српској није никада урађена ни анализа за које вријеме возила хитних служби стижу на мјесто саобраћајне несреће, као и ко долази и којом опремом та возила располажу.
- Све то утиче на то да смо ми ту гдје јесмо тренутно. Када бисмо кроз све ове стубове и сви субјекти безбједности саобраћаја подигли на већи ниво рад и ангажовање и када би се већа средства издвојила за безбједност, могли бисмо очекивати значајније резултате о питању тог јавног ризика, односно смањења броја погинулих на 100.000 становника - закључио је Радовић.
Штета милијарду КМ
Један од коначних циљева који је био дефинисан Стратегијом безбједности саобраћаја на путевима Српске 2013-2022. је био и смањење друштвено-економских трошкова саобраћајних несрећа у периоду од десет година за око 582 милиона марака.
- Анализом смо дошли до податка да су наведени трошкови у посматраном периоду прешли износ од милијарду марака - стоји у нацрту стратегије безбједности саобраћаја за период од 2025. до 2034. године.
Осморо страдалих у три дана
Црна статистика о питању саобраћајних несрећа и броја погинулих догодила се и претходних дана. За само три дана осам особа, од којих двоје дјеце, погинуло је у стравичним саобраћајним несрећама које су се десиле на подручју Прњавора, Котор Вароша, Маглаја, Хаџића и Козарске Дубице.
