Трчећи преко камењара, шибља и крша за мање од сат времена је са обале Требишњице на врх Леотара стигао Дубровчанин Лука Рајичевић. Који минут за њим се попео и Билећанин Иван Вујовић.
Кажу, лагано. Открили су тактику.
"Сачувати снагу, више ходати, мање трчати на стрмом дијелу", каже Лука Рајичевић, побједник "Требиње вертикал трке".
"Стаза је јако тешка, вријеме фино, сунце је било упекло, крш камењар. Баш тешка стаза", рекао је Иван Вујовић, који је завршио као други.
Препрека у херцеговачким врлетима није било ни за даме. Лана Гавриловић из равног Срема је била најбржа.
"Први пут се тркам на оваквој врсти трке на камену, ја немам прилику то да тренирам али сам стварно уживала у свакој секунди трке. Трка је била супер организована и све је на нивоу", каже Лана Гавриловић, побједник "Требиње вертикал трке".
Ни за оне у позним годинама врх Леотара и стаза дужа од километара нису били проблем.
"То је велики дар од Бога да могу са овом омладином да трчим и такмичим се. Колико имате година? Седамдесет и неколико мјесеци", прича нам Љубомир Тодовић из Фоче.
Требињска небеска трка је постала традиција и бренд. Учесника никада више са свих страна. Организатори срећни.
"Задовољни јесмо, преко 250 тркача на стази. Одлични резултати. Вријеме, послије онога невремена од седам дана, данас обасјано сунцем Требиње поздравило све људе који су дошли у наш град", каже Игор Шкоре, из Планинарског друштва "Вучији зуб" Требиње.
Трка у камену организује се десету годину за редом. Деценија постојања вјетар је у леђа да се традиција настави али и да се организују нове сличне манифестације, кажу требињски планинари.
