Кроз своју поезију коју пише приказује љубав која је посвећења ближњима. Петров Гај и огњиште мјесто је гдје се душа испуњава, иако је у Лондону основала и породицу. Присјећа се и како је било на почетку када је отишла. 

''Било је лако снаћи се јер су заиста пространства и границе само тамо гдје ми станемо, гдје ми желимо. Систем уређења саме државе, образовни систем је било тотално другачије, али то ме је мотивисало да радим на себи и улазила сам у обавезе послове и неке нове воде. Ја сам готово сваки мјесец у Приједору и Бањалуци. Два сата љета те границе су толико лаке сада. Два сата и 15 минута ми је вожња до куће. Ништа није тако далеко као што су то доживљавали моји родитељи. Ово је мој град, активан дио ове заједнице. Идем кући, кућа ми је у Лондону и у Петровом Гају'', каже нам Сања Лукић.

Сања је магистрирала право у Лондону, а тренутно ради као  менаџер у ланцу апотека. Најдраже срцу ипак јој је писање.

''Давно сам почела да пишем прије студентских дана, изашла је моја прва књига кад сам била студент. Код пјесника и у прози ниједна прича коју сам написала пјесма је пронашла мене, то су они сати и минути, ја не знам шта ће бити покретач, дешавало се да се пробудим у 3 сата ујутро, исто тако кад возим и да морам да станем да напишем. Иза мене је скоро 30 година стваралачког рада у сваком случају пријатно другачије. Ту искреност кроз писање подијелите с људима које познајете које знате. Мој Приједор и ја и мој Петров Гај смо од пузања до трчања прошли доста тога заједно. Ипак је то један период живота који је обиљежио мене'', прича она.

Порука је једна важна, наглашава Сања. 

"Нисам и никада нећу заборавити своју Републику Српску, мој Петров Гај и Приједор. То говорим и у Лондону увијек. Животни пут ме одвео тамо, али моја душа и срце завијек су на мом огњишту, наводи она.- Будите оно што јесте, јер то је ваша лична карта по којој ћете бити препознатљиви и оригинални'', порука је ове Приједорчанке са лондонском адресом.

Пратите нас и путем Вибера