Напустио је добру зараду, сталне папире и сигуран посао у иностранству и вратио се на родну груду. Материјално није могло да замијени дједовину, прича Небојша Сарафијановић. У Ступарима, у општини Лукавац, иако без сталног посла, ужива више од деценије.
"РВИ значи не могу пуно радити. Имам трактор и багер. Супруга у Добоју буде са дјецом, сваки викенд су на селу“, каже Небојша Сарафијановић.
И чешће би долазиле само да је овдје мало више људи, прича Милица, једна од три Небојшине кћерке.
"Мислим да бих се могла снаћи овдје и живјети овдје“, каже Милица Сарафијановић.
А повратника је у односу на предратни живаљ тек десет одсто. Овдје живи око седамдесет породица, углавном пензионерских.
"Углавном млађи људи долазе викендом, ови који су по терену иностранству поготово кад дође љето одржавају домаћинства, долазе обилазе родитеље“, каже повратник Душко Ђурић.
Понеки пластеник и нешто стоке извор су прихода. Школа је обновљена али пуста. Путеви насушна потреба. Асфалтиран је километар у центру.
"Путна комуникација у МЗ Ступари је тако раширена имамо из центра МЗ 4 правца 4 излаза 2 према Петрову, 4 према Лукавцу 5, међутим ниједан пут није повезан асфалтом“, каже предсједник МЗ Ступари Драган Ђукановић.
Расељени широм свијета успјели су да се организују и саграде цркву. Ускори се радују крштењу .
"Скоро се у селу овдје родило дијете и оно ће бити најрадоснији вијесник нове цркве, биће крштено овдје већ је знаменовано“, каже протојереј ставрофор Радослав Милановић.
Црква је посвећеним Светим апостолима Петру и Павлу. Грађена је од 2008, а интензивно протекле три године. Осим Ступара гравитирају јој још три повратничка села, чије ће мјештане о празницима окупљати црквено звоно.
