Свједоци смо да је насиље над женама све присутније у Босни и Херцеговини, или се о томе више прича када дође до најгорег исхода, фемицида.
Убиства жена у Градачцу и Завидовићима су и више од аларма за узбуну, и апел да се обрати пажња на прве знакове који показују да се налазите у насилној вези, као што су вријеђање, понижавање, економске уцјене, манипулација и контрола.
Амела Башић Томић, менаџерка сигурне куће Удружења "Удружене жене" Бањалука, казала је за "Независне новине" да се код њих најчешће смјештају жене које су доживјеле неки облик комбинованих видова насиља, а тренутно имају 19 жена и дјеце који бораве код њих.
"Обично доласку у сигурну кућу претходи физичко насиље, које је и најуочљивије и због кога жртве најчешће и потраже помоћ. Жртве најчешће нису у стању да кажу када је насиље тачно почело, јер га обично перципирају онда када дође до облика физичког насиља, али кроз рад с њима покушавамо да дођемо до тога да оне саме идентификују када је почело насиље над њима. У Републици Српској жртве се могу јавити на СОС број 1264, у Федерацији на 1265, а битно је нагласити да имамо психолошко савјетовалиште, као и правно, и све наше услуге су бесплатне", каже Башић Томићева.
Напомиње да су се жртве, контролишући облике понашања који су специфични за насилнике, повезивале с позитивним емоцијама, односно љубављу, бригом, што се назива "зачарани круг насиља".
"Насилник постепено партнерке уводи у тај круг гдје се смјењују одређене фазе. Прије него што дође до физичког насиља, обично му претходи дуготрајан период заоштравања односа, односно свих оних образаца понашања који спадају под психичке и економске облике насиља. Креће вријеђање, омаловажавање, понижавање у друштву, стална потреба да се контролише понашање жртве, њени контакти, а чести су и љубоморни испади", објашњава Башић Томићева и додаје да се у већини случајева покаже да је насилник тај који је био склон прељубама, али је пројектовао своје понашање на партнерку.
"Ту је и ускраћивање средстава за живот, потреба да се контролише кућни буџет, као и потреба да се даје минимум новчаног износа, оптуживање партнерке да је неспособна мајка, да не зна са новцем, што све доводи до пада самопоуздања код жртава насиља", објашњава Башић Томићева.
Наводи и фазу "меденог мјесеца", када се жртва враћа насилнику и када вјерује да може доћи до промјене и покајања код насилника.
"Тада насилници купују поклоне, играју на емоције жртве и буде наду да су се промијенили. И управо из те жеље да ствари буду боље, жртве се враћају насилницима, али временом долази само до смјене тих фаза, док жртва заиста не спозна да је жртва и одлучи да затражи помоћ. Наша статистика каже да 75 одсто жена започиње самосталан живот, а 25 одсто се врати починиоцу насиља. Деси нам се у току године да имамо један случај повратника, односно особа које су у неком ранијем периоду користиле наше сервисе и одлучиле да дају још једну шансу партнеру, што се показало као лоша одлука", каже Башић Томићева.
Додаје да је у периоду пандемије вируса корона повећан и број родитеља, претежно мајки, које трпе насиље од стране синова, али које од страха и стигме околине не пријављују своју дјецу.
Данијела Хуремовић, водитељица сигурне куће у Тузли, коју води Удружење "Виве жене", казала је за "Независне новине" да се повећао број жена које им се јављају на разговоре и савјетовање, иако нису нужно жртве физичког насиља.
"Физичко насиље обично долази након одређених епизода или дужег времена трајања свих других облика насиља, прије свега психичког. Добро је да су информисане да имају коме да се обрате и гдје да пријаве насиље. Недавни случајеви фемицида који су се десили у БиХ довели су до повећања позива за помоћ, траже разговоре, смјештај, савјет, информације како да се заштите од насилника", казала је Хуремовићева и додала да тренутно имају шест жена, као и двоје дјеце без сродничке скрби, и троје који су са мајкама смјештени у сигурну кућу.
Напомиње да свака особа може бити жртва насиља, независно од пола, узраста, боје коже, социјалног, материјалног и економског статуса.
"Свако у једном тренутку живота може постати жртва насиља, али све статистике говоре да су жене највећим дијелом и у највећем броју изложене насиљу у породици, а самим тим и дјеца су великим дијелом изложена насиљу у породици. У овом случају није битно да ли је насиље упућено директно њима, али је довољно да одрастају у таквој насилној средини гдје се стално дешава галама, псовке, разбијање предмета по кући, физичко насиље и занемаривање њихових потреба. Од обезбјеђења прехрамбено-хигијенских намирница, школских уџбеника, неодласка у школу, и то је сасвим довољно да се каже да је насиље најучесталије и највећи број је пријављених случајева насиља над женама и дјецом", каже Хуремовићева и додаје да треба посебну пажњу обратити на особе старије животне доби које могу бити жртве насиља од својих сродника.
