Српска православна црква и њени вјерници данас прослављају светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова. Апостол и јеванђелиста Јован био је један од првих ученика Исуса Христа са братом Јаковом.
Јован је био син Зеведејев и рибар на Галилејском језеру. Јован и Јаков су названи синовима грома, према надимку који им је дао Исус када их је позвао за своје ученике, апостоле.
Вјерује се да на данашњи дан људи са села треба да одмарају своју стоку, жене да не дирају плетиво, маказе, ни игле да не би мишеви гризли рубље. У неким местима ударају у амбаре да се мишеви разлете, а у многим крајевима у ове дане почињу свадбе, које трају по три дана.
За њега се каже да је био један од омиљених Христових ученика. Једини је он, са Светом Богомајком остао под Крстом распетог Господа, не напуштајући Га, обећавши да ће он чувати Пресвету Богородицу и служити је све до Њеног успенија.
Касније одлази у Ефес, јер силаском Светог Духа на апостоле, доби задатак да тамо шири Божанско Јеванђеље и пође му за руком да преобрати много народа у хришћанство. Био је прогањан, понижаван и мучен. За време које је провео у прогонству на острву Патмос, написао је чувено Јеванђеље и Откровење, а по доласку на престо цара Нерве, био је ослобођен и вратио се у Ефес.
Свети Јован Богослов је поживео више од 100 година, и када је осјетио да му се ближи судњи час, рекао је ученицима да му ископају гроб у облику крста. Његових седам ученика га је послушало, и он је жив сишао у свој гроб.
Његови пријатељи су се растижили кад су то чули, и отишли су да отворе гроб овог светитеља, али његовог тела тамо није било. Од тада су они стално долазили на његов гроб и молили се, и тако је почело сваке године на овај дан да се дешава чудо.
Црква два пута у години прославља овог светитеља и то 9. октобра када се сјећамо његовог упокојења и 21. маја, јер на тај дан из његовог гроба се шири чудесни и како верници кажу љековити прах, који су узимали и тиме исцељивали своје муке и разне болести.
