Српска православна црква данас слави Светог Атанасија Атонског. Изградио је манастир Велика Лавра.
Атанасије Атонски светац сматра се оснивачем монашког живота на Светој Гори.
Свети Атанасије Светогорски или Атонски је живио у 10. вијеку. Замонашивши се више година је провео као пустињак. Управо он је увео киновијски систем на Свету гору – идеју да монаси треба да живе у заједници, умјесто као пустињаци као што је преовлађивало до тада.
Још за живота је стекао много поклоника. Написао је први топик, односно законик Свете Горе.
У неким крајевима, народ Светог Атанасија сматра једним од заштитника од непогода и олуја.
Вјеровање
На југу Србије до данас је остала сачувана прича о томе како је ђаво искушавао овог монаха прерушивши се у најљепшу дјевојку која га је мамила да се одрекне Бога и придружи јој се у обожавању нечастивог.
Свети Атанасије је прозрео ову превару и замолио је дјевојку да му покаже ђавољску моћ тако што ће ускочити у мали ћуп. Она је то учинила, а монах је одмах затворио посуду и бацио је у море.
Легенда каже да је ћуп годинама плутао, све док га нису пронашли рибари који су га отворили. Тако је ђаво поново изашао и и данас лута свијетом искушавајући и кварећи људе. Због овога, стари кажу да чим загрми, ђаво помисли да то иде Свети Атанасије, уплаши се и одмах ускаче у посуде. Зато је важно да се на данашњи дан сви судови држе чврсто затворени.
У неким крајевима Србије, Светог Атанасија славе воденичари који вјерују да на данашњи дан ђаволи вребају у вировима, па ни воденице данас неће добро да раде.
Молитва
Твоме животу у тијелу и Анђели су се дивили, како си као тјелесан изашао из невидљиве борбе, свеславни, и ранио демонске војске. Отуда те Господ Христос, Свети Атанасије, награди богатим даровима: Зато моли Господа, оче свети, да се спасу душе наше.