Српска православна црква и њени вјерници данас славе светог свештеномученика Лукијана.
Рођен од благородних родитеља у Самосату у Сирији. У младости приобрео врло широко образовање свјетско и духовно.
Муж знаменит како по учености тако и по подвижничкој строгости живота. Раздавши имање своје сиромашним он се издржавао састављањем поучних дјела, и од тога се као од неког рукодеља хранио. Врло је велику услугу учинио цркви тиме што је према јеврејском тексту исправио многа мјеста у Светом Писму, која јеретици сходно своме наопаком учењу бјеху искварили. Због учености и духовности би рукоположен за презвитера у Антиохији. У вријеме Максимијановог гоњења, када намучени бјеху св. Антим Никомидијски и св. Петар Александријски, би и св. Лукијан у списку оних, које цар жељаше погубити.
Ни мала дјеца не бјеху поштеђена. Два дјечака, који не хтјеше јести од идолских жртви, бјеху бачени у врело купатило, гдје у мукама предадоше душе своје свете Богу. Нека ученица Лукијанова, по имену Пелагија, да би сачувала девствену чистоту своју од развратних насилника, баци се с крова куће на земљу и разби се. Лукијан би доведен у Никомидију пред цара. Уз пут савјетима својим успије да обрати у вјеру Христову 40 војника. И сви мученички скончаше. Послије испитивања и бијења св. Лукијан би бачен у тамницу, гдје би мучен глађу. "Он је презрео глад, пише Златоусти Јован о св. Лукијану, презримо и ми раскош и уништимо власт чрева да би, када дође вријеме које од нас захтијева таквог мужества, будући унапријед приготовљени помоћу мањих подвига, јавили се славним у вријеме борбе." На Богојављење причести се у тамници, и сутрадан предаде дух свој Богу. Пострада 7. јануара 311. године.
Иако дан Светог Лукијана није уписан црвеним словом у православни календар, данас треба постити у знак сјећања на овог свештеномученика који је умро од глади.
Тропар
Мученик Твој Господе, Лукијан, у страдању своме је примио непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побиједи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.