Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају Светог Симеона Мироточивог, чије је свјетовно име прије него што се замонашио било Стефан Немања.
Оснивач српске српске владарске лозе - династије Немањића, умро је на данашњи дан 1200. године. Рођен је у околини данашње Подгорице 1114. године, а владао је источним српским земљама. Успјевши да прошири државу, борио се против богумила и сматра се једним од родоначелника српске православне цркве. Српски народ га поштује јер је - како је својевремено рекао епископ Атанасије Ракита - физички и духовни коријен српског народа.
Године 1196, четири љета прије упокојења, одрекао се пријестола у корист свог средњег сина Стефана, будућег првог краља српске државе. Већ сутрадан се замонашио и отишао у манастир Ватопед на Светој гори код свог сина. Заједно обнављају манастир Хиландар, који су добили од византијског цара. Још постоји лоза коју је засадио Свети Симеон.
Народ вјерује да зрно овог грожђа из Хиландара уз пост и молитве Светом Симеону помаже нероткињама да добију потомство. Симеон је у њему поживио само седам мјесеци. Сава је пренио његове посмртне остатке 1208. године у Рашку, да би над њима измирио своју старију браћу Стефана и Вукана који су се борили за власт. Мошти су му похрањене у Студеници, његовој задужбини.
Градио је још Свети Симеон и Ђурђеве ступове, манастир Светог Николе код Куршумљије и и цркву Свете Богородице на ушћу ријеке Косанице. Због чудотворног течења мира из његових земних остатака, прозван је Мироточивим.
Упокојио се у српском манастиру Хиландару, који је подигао заједно са својим сином Растком, монахом Савом, ког српски народ слави као свог највећег просветитеља Светог Саву.
Стефан Немања се сматра великим српским државником, ктитором, али и чуваром језика. Управо је његов брат Мирослав наложио да се напише наш најстарији и највреднији језички споменик - Мирослављево јеванђеље. Како га Срби славе Свети Симеон Мироточиви се прославља исто као и све друге крсне славе - славски колач, кољиво и вино, и освештањем које обавља свештеник. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан посна. Данашњи празник је непокретан. Крсна је слава Патријаршијске капеле.
