Обичај је да се данас сије жито, што је посебно његовано у породицама са малом дјецом. Наиме, жито које дјеца посију у плитак тањир или чинијицу данас, требало би да озелени до Божића.

Култ ове светитељке једнако је слављен и на Истоку и на Западу, а код нас се већ вијековима његује обичај да се данас кува "варица" од разних житарица, која се једе током наредних дана. Варица се увече остави да уври поред ватре у лонцу, па се сутра на Варварин дан гледа са које је стране наврило, па се каже да са те стране у пољу треба сијати пшеницу, ако се жели добар род. Варено жито се једе у кући, њим се посипа мјесто гдје се узима вода за пиће, а мијеша се и са соли, па се даје стоци.

Наши стари кажу да од данашњег дана дан почиње да расте, а ноћи су све краће и до Божића дан буде пола сата дужи, од када почиње нагло да расте.

То чине и римокатолици. На Западу се на њен дан ставља у воду гранчица вишње или трешње, да би процвјетала за празник Рођења Христова. У Републици Српској Света Варвара обиљежава се као Дан рудара.

Ко је света великомученица Варвара

Света великомученица Варвара живјела је у четвртом вијеку у Малој Азији и мученички пострадала ради вјере. Варвара је била изузетно лијепа и мудра дјевојка и отац је, у жељи да је сачува, затворио у кулу свога дворца окружену богатством, удобностима и слушкињама. 

У тој усамљености Варвара је својим блиставим умом досегла до сазнања о Творцу и Господу иако је нико није имао томе поучити. Када је једном усјпела да побјегне из куле, Божјим промислом срела је неке хришћанке од којих је сазнала оно што је и сама наслућивала.

Вратила се у кулу и у свом купатилу просјекла и трећи прозор као симбол Свете Тројице, а прстом, као гвожђем издубила крст у каменом зиду.  Из њене стопе на поду купатила прокључао је извор живе воде која је лијечила многе болести. Када је све ово сазнао сурови отац, пријавио је кћерку начелнику Мартијану. Бацили су је у тамницу и мучили је заједно са још једном хришћанком, Јулијанијом. 

Пратите нас и путем Вибера