Феномен црног петка стигао је и у наше друштво, али да ли то има своје посљедице и како утиче на друштво?
О томе смо у А јутру разговарали са социологом Јадранком Берић.
Како она објашњава период око црног петка је заправо период неконтролисане потрошње.
"Тај дан, црни петак је врхунац, односно празник потрошачког друштва и саме куповине. Одакле је дошао у наше поднебље и како је настао? Па из културе САД. Наиме, 23. они прослављају Дан захвалности. То је њихов породични празник када се много људи окупља тај дан. Али у вријеме повратка су јако велике гужве у саобраћају, због тога долази тај моменат црни. Веже се и за занимљивост да су се у тим годинама, значи 50-им годинама прошлог вијека, цијене обиљежавале црвеном бојом, да би се ту стављала црна ознака када је празник. Значи, на вратима је стајала црна боја цијена, снижење. Одатле изведеница Црни петак. У вријеме послије 23. новембра, претпразнично, када ми отприлике већином сви купујемо поклоне нашим најближима", каже она.
Ипак, позадина је знатно друкчија.
"У позадини тог црног петка стоје и произвођачи, велике корпорације, које су управо на основу знања Фројда о људској психологији, о људској личности, манипулативним способностима ускладили, искористили и произвели потрошачку културу, односно потрошачку идеологију која је код нас увелико заживјела задњих десетак година", прича Берићева и додаје:
"Прије нам је било јако чудно да видимо огромне гужве, огромне редове у четвртак увече већ, међутим, способност манипулације и способност маркетинга да се нешто стави као битно, а што у суштини није, довело је до тога да и наша култура данас није овдје. Купујемо оно што нам није битно, што нам није реално потребно".
Наглашава да тај моменат ирационалне куповине деградира цијели систем вриједности.
"Посљедице су што све данас има цијену. Наше друштво је као такво друштво које робује новцу и новчаним вриједностима. Негативности конзумеризма и потрошачког друштва које су данас евидентне јесте неконтролисана и ирационална потрошња, да се купује оно што апсолутно није потребно. И, са друге стране, све оно што је имало одређене вриједности да се на њих стави етикета и новчана вриједност. Можете данас купити љепоту са силиконима, можете данас купити знање, јер новац је тај који у потрошачком друштву има моћ. Тако да тај црни петак није само дан 'јефтинијег'", каже она.
Како каже, овај феномен се не уклапа у наш народ, али ипак има један дио народа који прихвата те вриједности.
"Имамо ту издвојене појединце, пошто конзумеризам има данас дефинисану врсту овисности о шопингу, значи СЗО је то декларисала као овисност. Да ли код нас има толико, не знам, јер код нас нема толико куповне моћи, али да купујемо и да ирационално трошимо - ДА. Подлегли смо маркетингу. И они који не прихватају тај систем на црни петак, оде да купи, да види шта има из разлога да нешто уштеди", прича социолог.
Рјешење је једноставно.
"Рјешења су да не дајемо свему новчану вриједност", закључује она.
