Трансплатација матичних ћелија некада је једини начин да се обољелима од ријетких болести спаси живот.
Корак прије трансплатације је проналазак одговарајућег донора. Србија и Хрватска имају регистре донора, а недавно је ресорно министартсво Републике Српске покренуло поступак како би потписали споразум са Србијом и тиме успоставили наш регистар донора.
Иницијативу је подржао и предсједник Републике Српске Милорад Додик који је рекао да се системски рјешава свако питање важно за квалитетнији живот и здравље грађана.
Три године борбе са леукемијом, једна трансплатација, хемотерапије, за Катарину Тривић нису били разлог за одустајање од пута ка излијечењу.
Са вјером и надом у новог донора за другу трансплатацију матичних ћелија чека у болници у Словенији, јер прва са сродним донором није била успјешна.
"Прије три мјесеца тражили су ми донора али нико није био подударан па сам ја покренула 'петицију' за донора. Јер су мени рекли да донор може бити неко ко је са наших крајева, сличне генетике, живота начина исхране", рекла је Тривићева, преноси РТРС.
Катаринина "петиција" на неки начин била је додатни мотив за ресорно министарство да крене у процедуру покретања регистра донора у Републици Српској.
Дио опреме набавили су прије двије године, а сада је план да се потпише споразум са Србијом како би се могли прикључити њиховом регистру.
"То би значило да би се узорци за испитивање узимали у Бањалуци, транспортовали у Београд гдје би се радила недостајућа анализа а онда би се ти подаци уносили у регостар", рекао је Ален Шеранић, министар здравља и социјалне заштите Републике Српске.
Колико је важно имати базу података донора говори прича Данијеле Мајсторовић из Бањалуке која се са опаком болешћу сусрела прије годину дана.
Уз труд и борбу љекара из Србије брзо добија донора и крајем октобра у Универзитетском-клиничком центару у Београду успјешно је извршена трансплатација матичних ћелија.
"Уназад три дана моје ћелије су почеле расти. Доктори кажу да сам школиски примјер опоравка. Јако је тешко. Морате бити фокусирани на то што радите. Породицу нисам видјела од 13-ог септембра али су ми ове ћелије кренуле правити моје тромбоците", навела је Данијела Мајсторовић.
Донор може бити здрава особа од 18 до 40 година живота. Оног момента када се упишете на листу свјетских донора, имате обавезе које морате испоштовати.
"Ако се прикључите свјетском регистру донора, ако се утврди одговарајућа коштана срж,ваша обавеза је да то морате дати било коме", рекао је Шеранић.
Са донорством се спасавају многи људски животи, јер матичне ћелије здравог даваоца насељавају обољелу коштану срж и тиме почињу да производе здраве, нове ћелије крви. Док се код нас не успостави регистар донора,особа која испуњава услове, крв може донирати у Србији уз услов да има држављанство те земље. Једна капљица ваше крви, обољелој особи може спасити живот.
