Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају празник Преображења Господњег, који се у православљу убраја у 12 великих Христових празника.
Преображење Господње је у православљу познато као љетње Богојављење. То је непокретни празник и сваке године се обиљежава 19. августа. Пада увијек у вријеме Госпојинског поста, па су зато посне и православне трпезе.
Празник је посвећен сјећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор, када он најављује своје потоње страдање и славу.
На иконама Преображења, које се налазе на иконостасима православних храмова, слика се Исус Христос на Гори окружен свјетлошћу, са Илијом, Мојсијем и тројицом апостола који уплашени леже на земљи.
У православним храмовима се на Преображење износи и благосиља нови род грожђа, које се, према православном српском обичају, први пут једе на овај празник.
У народу се сматра да је Преображење дан када се посљедњи пут купа у ријекама, јер се за овај празник везује и смјена годишњих доба.
Постоји вјеровање да се о овом празнику цјелокупна природа преображава, па се каже да се "преображава и вода и гора".
Према распрострањеном вјеровању, на Преображење не ваља преко дана спавати, јер ко тог дана одспава, преобразиће се, па ће цијеле године бити поспан, а сматра се и да на овај празник није добро плакати јер ће тај плач прећи у навику.
