Празник посвећен Светом Дометију који је мученички страдао за Христа, подсјећа нас на снагу вјере, на истрајност у молитви и на Божју милост која долази онима који су спремни да се посвете духовном путу.
Преподобномученик Дометије је кроз своје испосничко подвижништво и мученичку смрт, постао светионик вјере и постојаности у Христу. Рођен у далекој Персији, у вријеме цара Константина, Дометије је био незнабожац све док му милост Божја није открила свјетлост Христове вјере. У срцу младог Дометија запалила се љубав према Христу тако снажно да је напустио све световно, примио свето крштење и замонашио се у манастиру код града Нисивије.
Ускоро је Дометије, вођен чежњом за духовним усавршавањем, напустио братство и повукао се у осаму код архимандрита Нурвела, старца који је у тиховању провео шездесет година, одбијајући да једе било шта кувано. У овој пустињи, посвећен посту, молитви и бдењу, Дометије је достигао такво духовно савршенство да је исцјељивао болеснике и помагао свима који су долазили код њега тражећи утјеху и исцјељење.
Међутим, света скромност Дометијева није остала непозната ни онима који су прогонили хришћане. Када је Јулијан Одступник сазнао за овог Божјег угодника, послао је људе да га пронађу и убију. Пронашли су га у његовој пећини, гдје су га зазидали живог заједно са двојицом његових ученика. Тако је, у мукама, Свети Дометије предао своју душу Богу 363. године, улазећи у непролазно Царство небеско, пише Религија.
Данас се молимо Светом Дометију за његову помоћ и заступништво пред Господом. Јер, као што је некада исцјељивао болесне својим молитвама, тако и данас вјерници вјерују да Свети Дометије наставља да помаже свима онима који му се са вјером обрате, носећи у срцу живи пламен вјере коју је сам тако храбро посвједочио.
