Дванаести дан септембра у новом календару Српске православне цркве посвећен је преносу моштију Светог Александра Невског. У црквеном календару овај дан је означен црним подебљаним словом.
Свети Александар Невски био је син кнеза Јарослава, а од малена био је срцем окренут ка Богу. Био је правдољубив, жалостиван, истински побожан, презирао је сујету свијета. Од ране младости заволио је Христа, увијек био жељан свете мудрости светих отаца, а највише је волио да ноћи проводи у молитви.
Током 1236. године постао је новогородски кнез, а побиједио је Шведе на ријеци Неви и зато је прозван Невски. Силним га је чинила вјера у Божју помоћ и војницима је прије битке говорио: "Бог је не у сили него у правди". Једном приликом јавили су се светитељи Борис и Гљеб једном његовом војводи и обећали своју помоћ великом кнезу.
Након што је постао велики владимирски кнез, Александар се много трудио на подизању и уређењу руске земље, која је у то вријеме патила од татарског насиља. Није био само заштитник и чувар Православља него и неустрашиви исповједник свете православне вјере. У Златној Орди татарској није хтио да се поклони идолима нити да прође кроз огањ. Том приликом рекао је кану Батију: "Теби ћу се поклонити, јер те Бог почаствова царством, а твари, идолима, нећу се поклонити. Хришћанин сам, и не клањам се твари; клањам се Богу, Једноме у Тројици слављеноме који је створио небо и земљу; Њему служим и Њега почитујем".
Због његове мудрости, храбрости, тјелесне снаге и красоте уважавао га и татарски кан. Зидао је многе цркве и чинио безбројна дјела милостиње.
Двадесет седам година кнезовао је трошећи цијело своје биће у христочежњивим подвизима и трудовима. Најзад, осјећајући да му се приближава одлазак из овога свијета, он је примио монаштво и монашко име Алексије, причестио се светим Тајнама, и упокојио се блажено 14. новембра 1263. године, у својој 43. години.
Сахрањен је у манастиру Рождества пресвете Богородице, у Владимиру. При сахрани, када је митрополит хтио да му стави у руку опроштајну грамату, он је сам, као жив, отворио руку и узео грамату.
Мошти светог кнеза су откривене 1381. године и положене у саборној цркви манастира. 1724. године по наређењу цара Петра Великог, чесне мошти светога кнеза су пренијете у Петроград, у Александро-Невску лавру, гдје почивају и сада.
На данашњи дан ваља изговорити ове ријечи за здравље породице и најближих:
Небесних војинстав архистратиже, молим тја присно ми недостојнији, да твојими молитвами оградиши нас кровом крилу невешчественија твојеја слави, сохрањујушче ни, припадајушчија приљежно и вопијушчија, от бјед избави ни, јако чиноначалник вишњих сил.