Српска православна црква и њени вјерници данас славе преподобномученике Галактиона и Епистиму.
Преподобномученик Галактион и Епистима били су из града Едесе у Феникији, данашње подручје Либана, Израела и Сирије. Потицали су из незнабожачких породица.
У вријеме када се Галактион замомчио, мајка му је умрла, а отац је младићу изабрао жену - дјевицу Епистиму.
Галактион никако није желио ни брак ни свјетовни живот, па је Епистиму посавјетовао да се крсти, а затим истовремено са њим и замонаши. Повукли су се на планину Пуплион, Галактион је отишао у мушки, а Епистима у женски манастир.
Тјелесну љубав код њих замијенила је духовна љубав. Галактионова духовна љубав према Епистими била је толико јака да он није желио да је види свјетовним очима, јер за духовну љубав није потребно ни тијело ни сусрет.
Обоје су били поштовани и вољени у својим манастирима, и нису видјели једно друго све до пред смрт. Наиме, наступио је велики прогон хришћана и њих двоје бјеху ухваћени и изведени пред суд. Галактиона су ишибали, док је Епистима горко плакала, због чега је и она кажњена шибањем. Крвници су им потом одсјекли све удове и на крају и главе.
Монах из Евтолијевог манастира успио је да прикупи њихове остатке и часно их сахрани 253. године
Ово двоје хришћанских мученика данас се сматра заштитницима свих људи који воле каква год та љубав била - братска, сестринска, пријатељска, тјелесна или духовна. Као што је и њихов живот посвједочио, љубав увијек превладава све недаће и, ако је јака и чиста, ништа је не може угасити.
Стари кажу и да је на данашњи дан могуће открити ко нам је сродна душа. Пред спавање, каже обичај, треба изговорити ову молитву и особа коју сањате заправо је ваша сродна душа.
“Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побиједише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.”
