Свети Спиридон Тримифунтски је хришћански светитељ. Рођен је на Кипру 270. године у селу Аскија и сматра се заштитником тог острва.
Живио је у вријеме цара Константина Великог и сина му Константија. Отац и мајка су му били сељаци, једноставни и простодушни, па су му и самом једноставност и простодушност остале врлине до краја живота, иако се у међувремену узвисио до епископа у мјесту Тримифунту (епископ Тримифунтски) или (сада селу) Треметусији (Треметоусија, а по турском, Ердемли).
Оженио се у младости, и од чобанина постао мирски свештеник, и имао кћерку Ирену (Ирину), кад му је жена умрла, он се предао служби Богу као и његова кћерка. Учествовао је на Првом сабору у Никеји, и ту се истакао јасним и једноставним исповиједањем вјере, као и чудесним моћима којима је повратио многе јеретике у хришћанство.
Умро је у дубокој старости 348. године, а његове мошти се чувају на Крфу у граду Крф. Прије тога су вијековима биле у Константинопољу, у цркви Св. Апостола.
Начин прослављања
Свети Спиридон се прославља исто као и све друге крсне славе, припремом славског колача, кољива (жита), воштане свијеће и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. Ова слава увијек пада у божићни пост и стога славска трпеза је увијек посна. То је непокретни празник. По једном предратном извјештају Св. Спиридон је према броју српских породица које га славе, на десетом мјесту међу свецима.
Због благости, Светог Спиридона прослављају дјеца и мајке, а болесни вјерују да могу бити излијечени ако тај дан проведу у неком манастиру. Светог Спиридона углавном славе варошани, гдје је он заштитник и слава занатских еснафа обућара и прерађивача коже. У Трсту постоји од 1869. године велелепни храм посвећен овом светитељу, и припада Српској Православној цркви.
Народне приче и чуда Св. Спиридона
По народном вјеровању, он је први направио земљани лонац, онда врећу и на крају кошуљу. Зато га славе грнчари, мутавџије, ткачи и ковачи. Он је такође заштитник обућара, папуџија, чизмара, кожара, бојаџија и других занатлија. Тврди се да је слијеп у једно око, јер га је обућар убо шилом док је радио на његов дан. Светац се није наљутио него само ишао пред невољника и заплакао, а потом га благосиљао.
Прича се да је једном претворио змију у злато, те је дао једном сиромашку да врати дуг, а овај кад је послије откупио ту змију и вратио је светитељу, он је опет претворио у змију и пустио да оде. Други пут, кад је неки касапин хтио да узме нечију козу, а да је не плати, коза се толико опирала да није могао да је савлада. Светитељ му је рекао да најприје плати козу, и кад је овај тако учинио, коза је сама пошла за њим. Трећи пут, нека је жена дала једној дјевојци неку ствар на зајам, а дјевојка умре не вративши зајам. Кад је жена затражила да јој се позајмљена ствар врати, светитељ је отишао на дјевојчин гроб, и она му је из гроба рекла гдје је ствар оставила, те ју је светитељ нашао и вратио жени. Једном су лопови ушли у стадо Светог Спиридона, у намјери да украду неку овцу, а кад им није успјело, светитељ им даде једног овна говорећи: "Ево, узмите једног овна, да вам труд не буде залудан.“
