Свети Иларион је рођен 291. године у Тавати, мјесту у близини Газе (Палестина). Он је један дио живота провео и на тлу данашње Далмације, а који је остао упамћен по својој борби са демонима.
Његови родитељи нису били вјерници, али су ипак одлучили да га пошаљу у најбоље хришћанске школе у Александрији (Египат).
Иларион је одмах послије школе одлучио да се замонаши и постане ученик Светог Антонија. Након школовања вратио се у село у близини Газе како би ширио вјеру. Према предањима, редовно се сусретао са демонима које је молитвом и крсним знамењем увијек успјешно гонио од себе.
Иларион је због демона падао у кому, а понекад је данима знао да буде одсутан духом, гледајући у једну тачку. Народу је био познат као учитељ и чудотворац, а уважавали су га како хришћани, тако и невјерници. Иларион је, међутим, увијек бежао од захвалности и похвала уз ријечи: Тешко мени, примих на земљи плату своју.
Због тога се никада није дуго задржавао на једном мјесту, већ је од села до села бјежао од људи како би се осамио у својим мислима са Богом. Живио је у Мисиру, у Сицилији, Далмацији и напокон на Кипру гдје је и преминуо око 372. године у 80. години живота.