Чувени адвокат Тома Фила био је заступник Жарка Лаушевића у мучном случају који је преокренуо цијели његов живот, када је у Подгорици убио двојицу, а трећег мушкарца ранио.
У наставку преносимо комплетно писмо које је Жарко 24. септембра 1996. написао и послао Томи. Овим писмом покојни глумац је тада отказао Фили пуномоћје.
"Драги мој вјерни Томо,
Пролазе мимо нас неки рокови, жалбе, параграфи, слова закона. Шта то бијеше све? Коморе, Јустиција, Хипократ. Кога брига за све то? Пролазе неки мјесеци, године, "живот му је лако пролазио и прошао", вели Црњански.
Само се гоји фасцикла са неким бесловесним папирима који стварају привид. Еппур си муове? Не, све стоји у овом мјесту и у овој глави, која је само тачка, центар око које се онај бесмилени круг само понавља. Е, па добро.
Ја више нећу у тај круг. Водаће ме као ћопаво магаре што окреће долап, али нећу више у ту арену. Нећу - својевољно. Тјераће ме бичем, знам, кад год застанем, али онако бодро, надећно, озбиљно, задубљено у ЗКП - не више. Урадићу све не бих ли, инатно, здрав остао, али са правом се више замлаћивати нећу.
Из истог убјеђења да оно што предстоји, као ни ово што се управо дешава - нема никакву законску оправданост, не желим да даље тиме окупирам било ког, понајмање тебе, драги мој Томо. Као што видиш, сва настојања да се узакони наш поступак падају у воду пред вољом неке непојмљиве силе. Рећи ћеш: "Побјеђујемо, ипак, сине!" Не. Пресудиће ми, првостепено, на прољеће 1997, и слично ранијој пресуди.
Другостепено ће засјести на прољеће 1998, можда и укинути и... докле тако? То се не може "побједом" звати. Операција успјела пацијент "овердозиран" са редовним ванредним лијековима - испустио душу. Ја да се "навлачим" на "лијекове", више нећу. Нећу да бленем више у календар, пратећи рокове, цртајући нове петолетке, не знајући да је баш тог дана судијама снаха добила мале богиње и да по томе неком члану судија има право... Баш ме брига.
Адвокат, врхунски, а Тома Фила, прије свих, као најеминентнији у овој земљи је био и израз високог респекта према суду који засједа. Не и у Црној Гори! Нажалост. То си навикао да се срећеш у судници са судијама, а ово су ВЛАСНИЦИ ПРАВА. Суд је једно, мала привреда друго, зар не? Колико у таквим односима може бити равноправности и објективности, нећемо више трошити ријечи.
Повлачим се. Шта год сам у животу радио, радио сам то цијелим бићем, сваким дамаром својим. Тако и овог пута. Повлачим се сав. Уколико ме људи не схвате озбиљно, самоиздаваћу се у седмом павиљону.
Ако и тада буду инсистирали да ме виде, да ми пишу, да им пишем, ти знаш да ћу и од тога знати да се одбраним. Надам се да нико неће провјеравати колико сам далеко спреман да идем, одлазећи од спољњег, свега спољњег. Спреман сам. Врло. Прешао сам ону црту кад се човјек измири са најзначајнијим и кад све добије друге вриједности.
Знаш да нисам прагматик никад умио да будем. Ничег утилитарног нема у мојој одлуци. Једноставно, доста ми је свега. Ваљда је то "постигнута" сврха кажњавања.
Огадило ми се "немам основа", "правилно закључује првостепени суд..." Не могу више. Хоћу другим стварима да се бавим. Право је перверзно. Наше право и његова примјена. Цинична. "Не само оштећене породице већ и шира јавност". Јесу ли спровели анкету?
Нико ме у Црној Гори више неће бранити. Не, ни Тале, ни Губерина... Нико. Сувише ти вјерујем, а још више волим и поштујем да бих дозволио да те неко замјени. Да говори твоје реченице, јер си им већ све казао. Даље - нема.
Нека Херострат Радовић, по жељи и препоруци оштећених одреди службеног адвоката.
Зашто ћу ћутати пред судом и зашто не желим да будеш тамо са мном?
Нашим пристајањем (мојим говорењем и твојим присуством) валоризујемо Виши суд као регуларан, дајемо кредибилитет поступку, за који већ сад знамо да се одвија с кршењем закона.
Реци, хајде заједно да кажемо да нећемо пред Суд, на чије ћемо грешке и повреде закона, учињене у септембру, августу 1996. моћи изгледа да се жалимо 1999. године.
Реци било шта, молим те, само не дај да се моја одлука скандализује и прогласи за наш раскид. Не дозволи да се овесели весели Даниловић. Кажи шта год хоћеш, да сам сасвим полудио, само не да сам ти укинуо пуномоћје, јер то и нећу. Укидам теби и себи право на одбрану пред ТИМ судом.
Зашто никог, па ни најближе, нећу више да виђам?
Дуго, предуго лажем да сам у реду, да ми је добро у затвору. Лажем, Томо. А знаш који сам факултет завршио. Повјеровали су ми. Колеге су "одушевљене како пишем"; "нисмо знали, он и слика","Еј, да ми је твоја линија". Супер. Нека се одушевљавају и даље и нека мушки издрже до неког краја моју неправду. Само се више нећемо виђати.
Породица? Дјеца су природно већ видљиво омрзла овај амбијент у посјетној сали, вјероватно и доласке.
Питам се кад ће почети и оца. (И то је једна сврха кажњавања, зар не?).
Не могу више да гледам мајчину суздржану муку (три пута је долазила, на по сат времена) кад прешавши 1000км, гледа молећиво хоће ли се нека униформа смиловати да удјели додатних 10 минута.
Своју неизвјестност не желим више да товарим на туђа леђа.
Хоћу сам.
Свима ћу појединачно ово објаснити... И Управи. Мораће да прихвате моју одлуку.
Драги мој највјернији Томо,
Знам колики си борац.
Знам колико си већ учинио за мене. Немој да ти моје писмо звучи као реторика незахвалника. Ја никад нећу моћи да ти се одужим за све оно што си већ урадио за мене, пропатио са мном... Ако икада изађем и ако једном узмогнем, покушаћу да ти се одужим (одвратна ријеч), покушаћу да ти објасним колико ми је, и сада док ти ово пишем, тешко.
Заувијек твој син Ж.Л."
Жарко је преминуо 15. новембра 2023. у 63. години. Тома Фила је након његове смрти рекао како је Лаушевићу учињена велика неправда и да је тешка болест управо резултат тога.
- Чуо сам да је умро мој Жарко Лаушевић. Један диван човјек који је имао тужну и тешку судбину. Бранио сам га за двоструко убиство и рањавање једног у Црној Гори. Од њега имам највећу успомену коју годинама чувам. Никада у животу нисам добио тако емотивно писмо од неког клијента. Никада, али никада га нисам објавио нити то желим - рекао је Тома за Телеграф.рс на дан када је Жарко преминуо.
- О свему смо разговарали. Говорио сам му да је велики проблем што је то што се догодило збило у Црној Гори. Свега је било током суђењења. Сјећам се да су нам свједоци биле двије конобарице из БиХ. Оне су одмах након злочина побјегле из Црне Горе. Током суђења су говориле истину и тако сам доказао да никога није убио из намјере - рекао је тада Фила.
Према његовим ријечима, оно што се догодило био је сплет тешке и трагичне судбине Жарка Лаушевића.
- Да није играо у представи "Свети Сава" ни би ни у торбици носио пиштољ. Да му се брава није заглавила не би ни ишао до кола. Плашио се да му га неко не узме из аутомобила. Било је то једно од тежих суђења. Чинило ми се да су сви и све против Лаушевића. Говорили о крвној освети, о старијем брату који ће то да доживи - истакао је Фила за Телеграф.рс.
Према његовим ријечима, све је кренуо од лошег записника, па и од локалних медија у Црној Гори.
- Представили су га као једног силеџију, као и његовог брата Бранимира. Одмах након злочина кафана је префарбана. Прикривене су рупе од метака. Током суђења открио сам девет, они су у записнику имали шест. Урадили су то како би га приказали у још горем свјетлу. Тврдили су да је након двоструког убиства изашао напоље и пуцао у ваздух и рекао: "Има ли још ко да га убијем". Та верзија је била и пласирана у јавност- рекао је Фила.
Кроз процес тужилаштво је тврдило да није била у питању нужна одбрана.
- Говорили су: "Ха ха какав нужна одбрана када нису имали ни пенкало, а овај потегао пиштољ". Да вам још једно кажем: "Кад политика и емоције уђу кроз врата, правда излази кроз прозор"- закључио је Тома Фила.
Кобна ноћ
Подсјећања ради, познати глумац из свог пиштоља ЦЗ99 убио Драгора Пејовића и Радована Вучинића, а тешко ранио Андрију Кажића.
У ноћи између 30. и 31. јула 1993. године, Жарко Лаушевић и његов брат Бранимир учествовали су у тучи у близини подгоричког локала "Епл", током које је Жарко из свог пиштоља ЦЗ99 убио Драгора Пејовића и Радована Вучинића, а тешко ранио Андрију Кажића.
Жарка и његовог пет година старијег брата Бранимира, званог Мили, напала је група хулигана у близини подгоричког локала "Епл“. Глумац је убио нападаче. Због двоструког убиства осуђен је на 15 година затвора. Та је пресуда, послије жалби, потврђена 1994. године, а казну је издржавао у Спужу и Пожаревцу.
