''Идем кући својој па шта ми драги Бог да'' - овом реченицом водио се Теодор Средић из Омарске када је одлучио да напусти Њемачку и врати се на своје огњиште.
У туђини је, каже, био од своје девете године, али душа и срце увијек су били у Омарској. Желио је да му дјеца уче српски језик и пишу ћирилицу.
''Главни разлог је била та љубав, носталгија према свом родном крају. Успио сам да сачувам тај свој српски језик, преносим то на своју дјецу. Жеља ми је да ми дјеца расту у овом систему, међу својим народом гдје се осјећају слободно, живе на свом, задовољни'', каже Теодор Средић који се у Омарску вратио из Њемачке.
И види се по дјечијем осмјеху и граји да су срећни. Уживају са другарима и имају велику слободу о којој су, причају, увијек маштали. Иду у школу, тренирају фолклор, фудбал, али и помажу родитељима у свим пословима код куће.
''Мени је овдје баш прелијепо, одлично. Идем у седми разред, тренирам фолклор скоро двије године'', каже Теодора Средић.
Лазар Средић додаје да је овдје, наравно, боље.
"Било је и тамо фино, али овдје је слободније“, каже Лазар.
Главни ослонац и подршка Теодору у свему је супруга Сања. Имају четворо дјеце и пето је на путу. Одувијек су каже маштали да буду своји на своме.
''На првом мјесту због дјеце ово остало се све само посложи. За сад стварно све позитивно и на пословном плану ово што се развија и породично и новог члана очекујемо крајем године'', каже Сања Средић.
Теодор је и након мање од двије године боравка у својој земљи успио да доведе и њемачког инвеститора у Републику Српску. Отворио је фирму у Бањалуци која се бави процјеном штете за моторна возила.
''Мени је јако драго што могу да допринесем томе запошљавајући младе људе да их задржим у својој земљи да не иду нигдје и да доприносе и све остало плаћам у својој земљи'', каже Теодор Средић.
Велику подршку при повратку Средићи су имали и од предсједника Републике Српске Милорада Додика. Поручују да остајемо овдје, јер сунце туђег неба не грије ко што наше грије.
