Nemaju svi pravo da pretresaju naše lične stvari. Zakon je jasan – postoji razlika između pregleda i pretresa.

Ma koliko su torbe i tašne naše vlasništvo, mnogi imaju pravo da zahtjevaju da ih otvorimo kako bi zavirili u njih. Da ih pregledaju, imaju pravo mnogi, ali niko osim pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova ne bi smio da ih pretresa.

Obezbjeđenje ima ograničena prava

Lične stvari, osim policije, mogu da pregledaju ovlašćena službena obezbjeđenja, ukoliko imaju odgovarajuće licence.

Advokat Aleksandar Radivojević kaže da ovlašćeno obezbjeđenje ima pravo da izvrši pregled, ali u granicama koje ćete mu vi dozvoliti.

- Ne mogu izvršiti pretres, možete da mu ne dozvolite i da ne otvorite svoju tašnu - ističe Radivojević.

Ne bismo vam preporučili da ne sarađujete sa obezbeđenjem koje vas ljubazno zamoli da otvorite torbu jer oni imaju pravo da vas zadrže u radnji do dolaska policije. Slična pravila važe i u svim većim marketima, koji imaju svoje obezbjeđenje.

- Oni vas pozovu u određenu prostoriju ili svoju kancelariju u okviru objekta i tamo traže da im pokažate, ako postoji sumnja da je nešto pokušano da se iznese a da nije plaćeno, da vide da li to jeste ili nije - naglašava Radivojević.

Svi koji brinu o bezbednosti, na primjer, djece koja ulaze u škole, ili ljudi koji odlaze na sportska dešavanja ili muzičke manifestacije, imaju određena ovlašćenja.

Neke stvari ne smiju biti u torbi

Direktorka Kompanije za obezbjeđenje u "Štark areni" Slobodanka Kuzman objašnjava da

lične stvari mogu da se unesu, ali ima stvari koje ne smiju biti u torbi.

Građanima uglavnom ne smeta to što neko insistira da se torba otvori i provjeri njen sadržaj, ali im smeta kada ovlašćeni pokazuju grubost. Obezbjeđenje može da zahtjeva provjeru, kažu u Pokretu za zaštitu potrošača, ali ne uvijek i ne na svakom mjestu.

- Potrošač ne treba da ulazi u prodajni objekat sa torbama na osnovu kojih se može posumnjati da će uzeti nešto - savetuje Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača.

U slučaju da neko od građana smatra da kontrola torbe i ličnih stvari nije obavljena po zakonu ili da je zbog onoga što je u torbi pronađeno bezrazložno osumnjičen za krađu, ima pravo da se žali. Takvih žalbi je, kažu, sve manje, pa je očigledno da građani i radnici zaduženi za bezbjednost objekata uglavnom nalaze zajednički jezik.