Стана Церовић, била је заклета дјевица (вирџина) и највјероватније посљедњи изданак необичне породичне обичајне праксе која је постојала на Балкану.
Према овој традицији, дјевојчицама је или одузимано право да одрасту у жене, или су се саме одрицале њега и преузимале родну улогу мушкараца у друштву.
Ова појава је, осим у забаченим селима Црној Гори, била типична и код Албанаца на Космету, у сјеверној Албанији, код Малисора и на подручју Книнске Крајине, гдје је било срамота немати мушкога порода, баш као и у Гусињу.
Обичајна пракса још од средњег вијека налагала је да уколико глава строге патријархалне породице премине и не остави за собом ниједног мушког насљедника, једна од кћерки постаје - мушкарац.
Јединствена балканска породична традиција временом је постала општеприхваћена пракса, јер се није косила ни са једном од три главне религије које се практикују у региону Балкана: православљем, исламом и римокатоличанством.
Она је била мушко у сваком смислу
У вријеме Станине смрти, прије седам година, она је била позната као посљедња таква жена/мушкарац у земљи. Колико их је још и да ли их има, није познато, али једно је извјесно: због приче која ју је пратила, Стана је била најпознатија црногорска вирџина.
Стана Церовић рођена је 1936. године у селу код Шавника у Црној Гори, као кћерка Анде и Миливоја Церовића. Како је већ имала три сестре и два брата која су преминула у дјетињству, према наводима на Википедији, Церовићева је оцу дала обећање да ће да наставити да чува породицу и да живи као мушкарац.
Почела је да се облачи као мушко и да се дружи само са мушким друштвом. Већ са пет година је пропушила, а са седам је увелико обрађивала очеву земљу.
Њена мајка је у почетку пружала велики отпор супругу што намеће њиховој најмлађој кћерки мушке особине, јер ју је овај физички јачао и претварао у мушкарца, и све до Станине заклетве непрестано је покушавала да промијени њено облачење и утиче на послове које је обављала. Међутим, Стана је већ стекла све традиционално мушке вјештине, укључујући и пуцање.
Њен завјет на целибат и обећање да ће чувати мајку, сестре и имање породице биле су њен лични и доживотни избор. Заправо, то је уједно био и једини начин да жена наслиједи породично богатство.
Страст према лову и стрељаштву наставила је да његује цијели живот. Позната као Церовић (у мушком роду) обично је са мушкарцима учествовала у лову на вукове, мада никада није стекла ловачку дозволу. Кад је у оближњем селу основано стрељачко друштво, пријавила се за чланство, али је одбијена.
Легенда каже да је једном приликом клуб организовао турнир у лову, и да је Стана, кад је видјела да сви мушкарци промашују циљ, иступила из публике и зграбила пушку, а потом са првим хицем погодила циљ. То је био довољан доказ да је била одличан стријелац.
Живот заклете дјевице
Њен живот био је типичан живот црногорске вирџине. Као заклета дјевица, преузела је улогу мушкарца и остајала неудата и без дјеце током цијелог живота.
Али, иако су многе вирџине биле приморане на ову праксу због породичних потреба или крвне освете, Церовић је била поносна на свој мушки идентитет и вјеровала је да је природа крива за њен биолошки пол. Дуго је била глава породице око које су се сви окупљали, а обећање које је дала оцу - никада није прекршила.
Цијели живот наставила је да живи у свом селу, гајећи стоку, а са 35 година постала је глава породице. Остала је у родитељском дому након њихове смрти, гдје је чувала своје сестре.
"Себе је сматрала мушкарцем, а њене сестре су је третирале као брата", присјетила се једном приликом њена рођака Мара Церовић, како преноси "Национална Географија" и објаснила да се Стана никад није облачила у женску одјећу, те да су "традиционално женске послове” попут прања веша и чишћења, радиле њене сестре.
Уз то, њена породица је сматрала да је Стана себе увијек сматрала привилегованом, а не ускраћеном за женски идентитет. Чврсто је вјеровала да је за жену велика част да преузме улогу мушкарца, што је и вијековима била основа овог обичаја.
Тако мре посљедња вирџина
Но, како су године пролазиле, смрт најближе сестре Вукосаве веома ју је узнемирила. Стана је са њом дијелила највећи дио свог живота, а заједно су радиле и на пољу, заједно - као брат и сестра.
Након што ју је у осамдесетој години живота, током 2015. године повриједило једно од њених говеда, одлучила је да распрода сву стоку.
Тада се појавила у интервјуу на црногорској телевизији, након чега се цијела земља подигла на ноге да сакупи новчану помоћ за осиромашену и остарјелу вирџину. Локалне власти су јој 2016. године организовале пресељење у старачки дом у Рисну за старије и сиромашне, а она је убрзо, 2. августа 2016. године - преминула, пише "Стил".
