Српска православна црква и њени вјерници сутра славе Преподобног Захарија (Претпразништво Благовијести).
Син Кариона Мисирца, који остави жену и дјецу и замонаши се. Захарију узме отац к себи, пошто га мајка није могла да исхрани. Иако млађи од многих стараца у Скиту, удостојио се био већих благодатних дарова него многи старци.
Од благодати Божје осјећао је као да му гори цијела унутрашњост његова. На питање светог Макарија, ко је прави монах, одговори Захарија: "Онај ко себе непрестано принуђава на заповијести Божје".
А на питање авве Мојсеја, шта значи бити монах, Захарија скине своју камилавку и згази ногама па рече: "Ако човјек не буде овако сокрушен, не може бити монах!" Био је обасјан великим свјетлом међу монасима у пустињи, и млад се упокојио у Господу.
Пошто је свети Захарије био одраз благости и мира, обичаји налажу да се вјерници сутра труде да наставе ту традицију. Другим ријечима, да избјегавају било какве свађе и сукобе.