Српска православна црква и њени вјерници сутра славе празник Светог Јована Милостивог, који је у календару обиљежен црним словом, али се празнује као нерадан дан.
Јован је рођен на Kипру, а родитељи су га од малена хришћански васпитавали. Назив Милостиви добио је због своје благе природе и инсистирања на забрани прогона оних који нису хришћани. За вријеме свог десетогодишњег мандата у Александрији најстрожије је кажњавао сваки прогон јеретика и нехришћана. Тврдио је да ће њима Бог судити, а да ми на земљи "морамо прихватити људе онаквима какви јесу".
Ако желиш благодарства, не тражи га у нечијој крви већ у његовој доброти, јер доброта је једино благодарство - говорио је Јован Милостиви, наглашавајући тако да се људи не смију дијелити по нацији, раси и вјери.
Свештеници су му замјерали што је помагао хришћанима и слушао њихове проблеме. Према предању, једног дана му је дошла невјерница која је тврдила да су је лажно оптужили да није дјевица. Иако су га савјетовали да је не прими, он их је упитао:
- Ако ја њу сада не примим, како ћу на крају тражити од Бога да мене прими к Њему? Свети Јован Милостиви умро је 620. године у изгнанству, бјежећи под налетом Персијанаца на Византију. И тада је и даље говорио да се непријатељу не треба светити, већ да треба поштовати правило из Новог завета: "ко тебе каменом - ти њега хлебом".
Јована Милостивог обиљежавају све хришћанске цркве и сматрају га свецом доброте. Због тога се вјерује да на данашњи дан треба да будете милостиви према свакоме ко затражи вашу помоћ. Уколико сте са неким у свађи, или љути на некога ко вам је учинио нажао, опростите. Вјерује се да ко опрости, вратиће му се вишеструко благостање и срећа. У неким дијеловима Србије постојало је вјеровање да се у поноћ излази напоље, погледа у небо и замисли жеља која би требало да се односи на срећу.
