Видовдан један је од највећих и по светковању изузетно очуваним празницима из старе народне вјере. Због тога што се један од најважнијих догађаја у српској историји, Косовски бој, одиграо на Видовдан 1389. године, на овај дан се преплићу историјска збиља и народни обичаји и вјеровања, па се косовски мит, као најразговјетнији знак српске народне свијести, развијао упоредо с паганским култовима старог словенског божанства Вида. У складу с тим, овај празник са собом вијековима носи обиље обичаја.

Један од обичаја налаже да устанете прије зоре, погледате ка сунцу и кажете: “Ој Видо, ој Видовдане, дај ми вид док сам жив!” Сматрало се да је веома важно оно што ћете на тај дан видјети, јер ћете у тим стварима касније имати успјеха.

Након тога, треба осмотрити какво је вријеме. Ако је ведро, с назнакама да ће и остати ведро, треба изнијети напоље сву одјећу и провјетрити је како би се напунила добром енергијом. С друге стане, уколико је облачно, треба прекрстити облаке да би киша која падне била добра за усјеве.

Убрано цвијеће игра велику улогу у обичајима

Данас, каже народно предање, треба започети нешто од ручних радова, попут плетења и везења.

Прије него што приону на посао, жене треба да поквасе очи водом у којој је претходну ноћ провела видовчица и да кажу: “Види, Видо како плетем”, “Види, Видо како везем”, “Видовчице, по богу сестрице, што очима ја видјела, то рукама и створила”.

На Видовдан се, каже предање, може видјети и будућност. Тога дана се много гатало и прорицало. Као и у неким другим приликама, чиниле су то најчешће дјевојке надајући се да ће видјети будућег изабраника. У појединим крајевима дјевојке на овај празник беру црвено цвијеће вид, као и модру виду. То убрано цвијеће пред спавање стављају под јастук и говоре: “О мој Виде, виђени, о мој драги суђени, ако мислиш јесенас (да ме просиш), дођи вечерас, у први санак на састанак.”

На Видовдан се, према књигама и вјеровањима не ради у пољу – да кукуруз заметне клипове, ни у винограду, да се грожђе не сасуши и отпадне.

Пратите нас и путем Вибера