Српска православна црква и њени вјерници сутра обиљежавају дан посвећен Светом Симеону Столпнику.
У народу је остало вјеровање да ће овај светац заштити усјеве, па се управо на дан Светог Симеона Стоплника практикује прва јесења жетва. Да би година била добра и родна, вјерници носе сено из куће од цркве како би се освештало.
Постоји обичај који каже да је неопходно погледати мјесец, ако је млад – жито ће добро родити, а и биће родна цијела година. Свети Симеон Столпник веома је поштован међу земљорадницима и ратарима. СПЦ овај дан обиљежава и почетак нове црквене године.
Ко је био Свети Симеон Столпник?
Преминуо је 24. јула 459. године у мјесту Калат Симан. Рођен је у породици хришћана Сусотина и Марте. До осамнаесте године је био чобанин, а онда се замонашио у манастиру Теледа, гдје је врло брзо по побожности надмашио све калуђере и чак због претјеране ревности једно вријеме био избачен из монашког братства.
Наиме, толико је био нехајан према свом тијелу да га је обмотавао ужетом од влакана палме које му је секло кожу и стварало ране које су гнојиле. Кратко вријеме је живио у планини у неком бунару који је пресушио, потом у једној малој келији, а онда и на планини Калат Симан тако што је био прикован за стену. Тако је и привукао пажњу Мелетија, утицајног човјека у то доба, који га је убедио да дозволи ковачу да га ослободи окова. Мелетије није једини кога је Симеон заинтересовао, пише Стил.
У посјету су му долазили људи из разних народа, као што су Арабљани, Персијанци и Јермени. Како би избјегао да га додирују, Симеон је тражио да му се направи стуб на коме је стално боравио. Тих стубова је прављено још, да би тек пети био довољне висине која је износила шеснаест метара, а и око њега су биле постављене двије камене ограде. Са стуба је проповедао, а ту се налазило и мало склониште које је Симеон користио за молитву. Симеон је стално постио, а обед му се састојао од воде и расквашеног сочива. Вјерници му приписују власт над животињама, чак и опасним попут тигра, али и пророчанске моћи. Такође, вјеровало се да је могао да преобрати окореле разбојнике.
Према сиријској верзији Симеоновог животописа, калуђер је имао велики утицај на политику цара Теодосија II (408-450) и касније цара Маркијана (450-457). Првог је приморао да укине едикт којим је Јеврејима вратио њихову некадашњу синагогу, а у коју су се у међувремену уселили хришћани. Такође, према неким изворима, спасао је од јереси монофизитизма цареву супругу Атенаиду-Евдокију.
Када је Симеон умро, његов ковчег су покушали да однесу покрштени Арабљани, али их је у томе спречио тада утицајни Ардабур, који је тијело пребацио у престоницу византијске провинције Сирије, Антиохију. Богослов Теодорит Кирски наводи да су Симеонове иконе биле чест детаљ у радионицама широм Византијског царства.
У византијским црквама постоје многобројне представе Симеона старијег и млађег са капуљачама, али је врло тешко одредити, посебно у каснијим периодима, који је тачно од њих двојице приказан. Српска православна црква празнује га 1. септембра по црквеном односно 14. септембра по Грегоријанском календару.
Како је Симеон Столпник излијечио змију
Према предању, поред његовог стуба дошла је и једна змија, па су се људи плашили да дођу. Змија је мирно живјела поред њега. Змији је један дан у око упао трун, а Свети Симеон Столпник се сажалио на змију и излечио је, након чега је захвално отишла. Сматра се првим столпником у хришћанству и великим чудотворцем. Живио је 103 године, а упокојио се у септембру 459. године. Његове мошти налазе се у цркви у Антиохији (Антакија, Турска).
