Православни вјерници у четвртак 21. новембра славе Сабор светог Архангела Михаила, у народу познатог као Аранђеловдан. Према црквеном предању, Свети Архангел Михаило први је ступио у борбу са злим духом и то име по тумачењу означава оног који је као Бог. На грчком језику ријеч "архи" значи главни, први, а "ангелос" вјесник, анђео. Архангел Михаило је на икони представљен као борац, са мачем или копљем у руци.
Аранђеловдан је у црквеном календару обиљежен црвеним словом, а овај празник је данас трећа најучесталија слава у српском народу. Занимљиво, Аранђеловдан је био крсна слава Немањића (славили су га Стефан Немања, цар Душан...).
Према народној поезији, цар Душан славио је Светог архангела Михаила тако што је увијек дочекивао госте стојећи, док му је анђео стајао на рамену. Једне године, да ли због умора или немарности, преварио се па је сјео, а анђео се наљутио, ударио га крилом и одлетио. Предање каже да је цар након тога мјесецима покушавао да се умилостиви архангелу Михаилу.
Обичаји на Аранђеловдан
Народно вјеровање каже да се према временским условима сутра може одредити каква ће бити година. Какво је вријеме на Аранђеловдан, тако ће бити током цијеле зиме и прољећа. Сматра се и да болесници овог дана оздрављају или да отпочињу пут ка оздрављењу. У неким крајевима Србије, Михаило се слави и као заштитник сточара, јер се вјерује да само он може отјерати вукове.
За овај празник везани су бројни обичаји, а један од њих јесте и онај који подразумијева одлазак у цркву и молитву свом анђелу. Вјерује се да се на Аранђеловдан небо отвара за молитве, и да ће вам се испунити и највеће, најважније жеље, ако се помолите из душе, искрено и са захвалношћу.
Такође, у нашем народу кружи вјеровање да се за овај празник не припрема жито, јер се Архангел Михаило сматра живим светитељем. Наиме, према народном вјеровању, Свети Архангел Михаило није умро и по потреби и даље силази међу људе, на земљу - као путник или просјак.
Међутим, православна вјера налаже другачије, а чак је и патријарх Павле говорио да се жито обавезно мора спремити. "Кувана пшеница није симбол смрти, већ живота оних који су живјели и који живе у вјери са Богом и својом Крсном славом. Истина је, такође, да су сви свеци живи, јер у Богу нико не може бити мртав - Бог је Бог живих, а не мртвих", објаснио је.
