Младенци су празник који Српска православна црква и њени вјерници обиљежавају у част страдања Светих 40 мученика Севастијских. Слави се 22. марта по грегоријанском, а 9. марта по јулијанском календару.
Овај дан је узет као празник на који нововјенчани парови, који су се вјенчали током претходних годину дана, примају госте у свом дому. На овај начин се указује да супружници треба да буду вјерни једно другом у заједничком животу, баш као што је Светих 40 Мученика било вјерно хришћанској вјери и Исусу Христу.
И на самом вјенчању у цркви, на главе младенаца се стављају вијенци са троструком симболиком:
царски вијенци - указују на то да је сваки човјек цар у сопственом царству (својој кући)
мученички вијенци - симболишу жртве које треба подносити у браку
вијенци бесмртне славе - у Христовом царству.
Старији вјерују да какво вријеме буде на Младенце, 22. марта, тако ће бити цијелог прољећа.
Обичаји за Младенце
Према старим вјеровањима, на овај дан би младе парове требало да посјете сви они који су били гости на венчању. Како су се временом обичаји и традиција мијењали, данас нововјенчане парове обично посјећују само најближи - ужа породица, кумови и блиски пријатељи. Некада су долазиле још и баке које нису биле на свадби - због њиховог дугог брачног живота.
Иако се народна вјеровања везују за то да се празник слави у дому младенаца, понекад се парови одлучују да га прославе у ресторану или кафићу.
Најпознатији и најочуванији обичај везан за Младенце је да жене устају рано и мијесе колачиће од пшеничног брашна. Ови колачићи се зову младенчићи и симболизују срећан, сладак и дуг брачни живот. Колачи се премазују медом и нуде свим гостима који на тај дан дођу у кућу младог пара.
Шта поклонити новом пару?
Посјећивање младенаца подразумијева још и доношење поклона. Овај обичај је новијег датума и настао је у граду, али су га убрзо прихватили и људи на селу. Обично се доносе поклони да би се помогло пару да започне заједнички живот. Идеја је да се овим поклонима помогне младенцима да опреме и употпуне свој дом. Не морате претјеривати са поклонима нити куповати нешто велико као што су поклони за свадбу.
Раније су се углавном поклањали ручни радови - столњаци, пешкири, миље, уз букет првог процвјеталог прољећног цвијећа. У букетић су се обично додавале гранчице дрена, храста и бијелог лука - симболи здравља, дугог живота и заштите од урока.
