Више од 60 одсто добојских предшколаца треба помоћ логопедеа. За само три године, кажу, то је раст од 10 процената. Кашњењу у развоју говора, објашњавају, не доприносе само екрани, него и начин храњења, на шта посебно упозоравају.
- Треба да жваћу све, сву храну, да жваћу адекватном брзином, да елиминишу цуцлу из употребе, да елиминишу флашицу да са својих 8 до 10 мјесеци када су зуби ту, жваћу све – наглашава логопед, Мира Цвијановић.
Проблем су често и родитељи. Све је више емоционално незрелих, откривају психолози.
На то упозорава и Младенка Милановић, психолог:
- Обично родитељи користе неке погрешне родитељске стилове, или из страха од властитог дјетета су презаштитнички или препопустљиви или опет сд друге стране престроги - каже она.
Уз малишане који не говоре, тако имамо и дјецу која немају границе, или имају страхове. Постављање граница је кључно, али родитељи признају да није лако.
- Са његовим ставовима онако је поприлично по ставу тражи оно што он хоће. Онда се у неку руку теже изборити да то каналишем, али углавном успијем – искрена је мајка, Јелена Окиљ.
Улога васпитача на путу здравог одрастања није безначајна. Међутим, родитељи и ту често знају да буду кочница.
- Васпитач ће можда открити нешто можда дјетету што и сами родитељи не виде код куће. Е ту нам је битно дакле да родитељи послушају те васпитаче и да знају да је то добро за њихово дијете, ту некад наилазимо на отпор – каже Анђелка Кузмић, директор ЈУ вртић ''Мајке Југовића'' у Добоју.
Дјеца су код куће једно, у вртићу друго, објашњавају васпитачи и додају да праве помак у ослобађању од страхова и социјлизацији. Вријеме у вртићима је без екрана, уз прилагођене играчке што је још један примјер који би родитељи требало да прате.
.jpg)
