Према подацима Републичког завода за статистику, из године у годину све је већи број жена које постају мајке од 45. до 49. године свог живота, међутим према ријечима наших саговорника ризик за губитак дјетета код жена у овој доби је чак 70 одсто.
Наиме, како наводе из Завода, у периоду од 20 година број жена које су се одлучиле да постану мајке у петој деценији је повећан, па је тако од 2002. до 2022. године тај број са пет скочио на 19.
Како је за "Независне новине" казала Драгана Павловић Васић, специјалиста гинекологије и акушерства ЗУ "Медицо-С" у Бањалуци, трудноћа након 40 година не сматра се одмах ризичном и може се изнијети без икаквих компликација, међутим како се с годинама повећава ризик за одређене здравствене проблеме, тако се повећава ризик и за трудноћу и порођај.
"То је прије свега ризик од побачаја, односно губитка дјетета до 24. недјеље трудноће. Примјера ради, одређена истраживања из 2018. године указују на то да ризик да ће трудноћа завршити побачајем код жена у доби од 30 година износи 18 одсто, док за жене које имају више од 45 година ризик од губитка трудноће износи чак до 70 одсто. Постоји много разлога који утичу на повећање ризика од побачаја с годинама, а један је тај што су јајне ћелије склоније генетским аномалијама", казала је Павловић Васићева.
Према њеним ријечима, касна трудноћа такође носи ризик од хромозомских аномалија попут Дауновог, Едвардсовог и Патау синдрома.
"Статистике указују да је шанса да ће једна од 60 трудница старих 42 године родити дијете с Дауновим синдромом, а једна од 12 трудница старости од 49 година је под повећаним ризиком да роди бебу са тим синдромом", рекла је Павловић Васићева.
Како истиче, труднице које имају више од 40 година имају повећан ризик за висок крвни притисак, прееклампсију, гестацијски дијабетес, ниско усађену постељицу (плацента превиа), одљубљивање постељице (абрупција постељице), теже подношење близаначких трудноћа (вишеплодне трудноће су честе због третмана неплодности), пријевремени порођај, као и компликације током самог порођаја, због чега се често завршавају царским резом.
"Старије труднице морају имати појачан љекарски надзор. Ово подразумијева чешће прегледе, више тестирања и редовније праћење развоја бебе. Данас се све већи број жена старијих од 40 година одлучује на донацију јајних ћелија као вид лијечења неплодности, а вјероватно ће ова појава постати још присутнија у будућности", казала је Павловић Васићева.
Социолог Владимир Васић за "Независне новине" истиче да је ово један стил, односно култура понашања која је стигла са Запада.
"Чињеница је да ми декларативно говоримо да су нам на првом мјесту породица, брак и дјеца, али кад погледамо реално стање у друштву видимо да ипак на прво мјесто стављамо каријеру, те самим тим све остало стављамо по страни, било да се ради о браку, дјеци или породици", казао је Васић, додајући да је сигуран да ће ова бројка у наредном периоду наставити да се повећава.
"С обзиром на то у ком правцу се креће систем вриједности и интересовање, нарочито када је ријеч о младим људима у Републици Српској, врло је могуће да ова бројка настави узлазном путањом", казао је Васић.
