Уобичајени ритуали приликом сахрана често умију да се разликују од правила и учења православне вјероисповијести. Једна од најчешћих пракси је ношење вијенаца на сахране.
Како објашњава свештеник Архиепископије београдско-карловачке за портал Религија, овај обичај није дио православне традиције.
По православном вјеровању, смрт је прелазак из привременог, земаљског живота у вјечни, небески живот.
Приликом сахране, тијело се полаже у земљу, док душа наставља свој пут. Према правилима Српске православне цркве, на сахрану би требало донијети само свијећу која се пали за покој душе, а не вјенац. Обичај ношења вијенаца потиче из католицизма и раширио се након Другог свјетског рата под комунистичким утицајем, када је било забрањено испољавати православне обичаје, укључујући и паљење свијеће.
Тада су људи почели да носе цвијеће и вијенце, и тај обичај се до данас задржао.
Свештеник наглашава да ношење вијенаца није у духу православља и сматра га беспотребним трошком.
"На сахрану се доноси само свијећа која се пали за покој душе. Обичај доношења вјенаца преузет је од католика послије Другог свјетског рата, када је под притиском комунизма, било забрањено исповиједање свега православног па чак и паљење свијеће за покој душе. Онда су људи, да не би на сахране долазили 'празних руку' почели да доносе цвијеће, па послије и вијенце који су се од цвијећа правили и до дана данашњег тај обичај није искоријењен“, рекао је он.
Према његовим ријечима, новац који би се потрошио на вијенце боље је дати породици покојника или у добротворне сврхе.
"Смрт углавном затекне породицу, па се препоручује да се новац, који би неко дао за вијенце, да породици покојника или некоме ко нема. Чин милосрђа је заповијест Божја, царица врлина, која обезбјеђује Царство небеско више него била шта друго“, додаје свештеник, наглашавајући важност милосрђа које има посебно мјесто у православној вјери, пише Стил.
Савјет је једноставан: умјесто скупих вијенаца, понесите свијећу и понудите подршку породици покојника кроз чин милосрђа, како тврди свештеник Архиепископије београдско-карловачке.
