Због климатских промјена и посљедица глобалног загријавања протеклих мјесеци у Србији и БиХ су у неколико наврата измјерене љетње и тропске температуре које ће се послије промјењивог почетка маја ускоро бити поново актуелне. Током овог мјесеца, према дугорочној прогнози, имаћемо два тропска таласа, односно дане у мају са температуром вишом од 30 степени!
Почетак мјесеца и прву декаду маја обиљежила су пролазна наоблачења са неуједначеном количином падавина у виду пљускова са грмљавином, међутим, модели за дугорочну прогнозу времена указују на то да ће и количина и распрострањеност падавина у другом дијелу мјесеца бити мања него у првој половини.
У Републичком хидрометеоролошком заводу (РХМЗ) кажу да нас наредних дана очекује промјењиво вријеме, али без већих количина падавина. У петак, 10. маја биће краткотрајне кише или пљускова понегдје на западу и југу Србије и у већем дијелу БиХ, док ће у осталим крајевима већи дио дана бити суво са сунчаним интервалима. У суботу ће у готово свим крајевима падавине потпуно изостати, биће највише сунчаних интервала и температура остаје од 20 до 24 степена Целзијуса.
Метеоролог Слободан Совиљ, начелник Националног центра за хидрометеоролошки систем, ране најаве и упозорења у РХМЗ каже да ће у недјељу фронтални систем, који је у склопу поља ниског ваздушног притиска из источне Европе, поново у већини крајева Србије условити кишу и краткотрајне пљускове са грмљавином, али тај фронтални систем стиже ослабљен тако да већ у недјељу увече очекује разведравање у свим крајевима земље малу количину падавина.
Кратко захлађење, па други тропски талас
Друга половина маја ће бити доста топлија од просјека и у нашој земљи се очекује да буде са дефицитом падавина. Послије краткотрајног наглог пораста температуре до 30 и више степени, од 18. до 21. маја треба очекивати краткотрајно захлађење са повратком на температуре од 20 до 25 степени Целзијуса.
"До краја мјесеца очекујемо поново топло вријеме и максималне температуре око 30 степени. У већини мјеста би било доста сунчаних интервала, а појава падавина биће ријетка или изолована у виду краткотрајних локалних пљускова, прије свега у брдско–планинским предјелима и у западној и сјеверозападној Србији. Облачни систем средином мјесеца, који са сјевера Јадрана преко западног Балкана иде према средњој Европи, требао би да остане доминантан и до краја мјесеца у смислу да то буде преовлађујућа путања облачних система. Они би наше подручје обилазили", каже Слободан Совиљ.
Додаје да треба рачунати да ће мај бити топлији од просјека, да ће имати позитивно одступање температуре за бар 1 степена, а да ће количина падавина на крају мјесеца ипак бити просјечна у већини мјеста, од 60 до 90 литара по квадратном метру.
"С обзиром на то да је у првој декади мјесеца било падавина, истина да су биле неуједначене, у већини места требало би да је већ достигнута мјесечна норма падавина до краја мјесеца", закључује Совиљ.
Најтоплији и најхладнији мај у историји мјерења
Највиша температура у мају - 19. маја 1996. године измјерено је 34.9 степени Целзијуса
Најмање измјерена температура у мају - 3. маја 1935. године и износила је -1.4 степена
Максимална дневна количина падавина у мају у Београду регистрована је 15. маја 2014. године, када је пало 110 литара кише по квадратном метру за само један дан.
"То су количине које смо имали широм западне и централне Србије, то су заиста екстремне количине падавине. Те године смо имали поплаве", каже Слободан Совиљ.
Прва половина априла 2024. била је екстремно топла, затим је услиједио период захлађења због чега се сматрало да неће бити рекордно топао.
"Април 2024. се очекивано нашао у врху најтоплијих мјесеца и он је четврти најтоплији у историји мјерења. Први најтоплији је био 2018. године. Падавине су у априлу биле испод просјека у већим дијелу Бачке, Срема, западне Србије, Београда, у осталим крајевима је била нормална количина падавина, али смо ипак мало прекинули низ најтоплијих мјесеци", каже метеоролог Совиљ.
