Већ девету годину, у печењу прасића на ражњу у Тишчи код Шековића такмиче се бројне екипе. Ове године окупило се 68 екипа.
Уз по коју чашицу и добар залогај, размијенила су се нова животна искуства и присјетило старих времена. За све мјештане тог краја, Тишча има посебан значај.
"То је граница између општине Власеница и општине Шековићи. Моје задовољство је да сам данас овдје присутан, да се окупио велики број људи. Између осталих, има доста ветерана који су у овом рату посљедњем, деведесетих година, што ми је драго. Чињеница такође да имамо овдје људе из Републике Српске, Србије и Црне Горе", каже Мирослав Краљевић, начелник општине Власеница.
"Тишча је једно велико српско мјесто и сав овај крај овдје, недалеко од нас, била је прва борбена линија, километар, два, ваздушном линијом. Шековићи, Власеница, све су то велики Срби и великога срца", рекао је Вујадин Ђурић, организатор манифестације "Прасићијада у Тишчи“.
Народ тог краја протјеран је током ратних година. Многи од њих населили су се углавном у Власеницу и Шековиће, а управо Тишча била је база за окупљање свих Срба из те регије. Због тога је значајно да окупљају сваке године, каже Ђорђе Радановић.
"Значајно је да се Срби овдје окупљају у Тишчи сваке године, да људи долазе са свих крајева, долазе људи из свих дијелова Републике Српске па и из Федерације Срби и само овдје у Републици Српској ми имамо слободу да се овако окупљамо, у Федерацији немамо ту слободу", каже Радановић, предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.
Циљ једног таквог окупљања јесте јединство, кажу учесници. Неки од њих, манифестацију у Тишчи нису пропустили ниједне године.
"Скупљамо се сваке године. То је нама пета година да се скупљамо, ми смо овдје из Беговића. Овдје се лијепо осјећамо у Тишчи нашој, испред цркве. Дружимо се сваке године и лијепо нам је",
"Ја сам управо први пут ове године овдје. Позван сам од стране пријатеља из Бијељине, инжињера пољопривреде, ове године се први пут дружимо, лијепо се проводимо. Видим да је весело дружење, ја ћу гледати и наредних година да долазим овдје да се дружим са својим пријатељима", говоре нам посјетиоци.
То је један од обичаја који треба чувати што дуже, поручили су окупљени у Шековићима. Управо такве манифестације, кажу, чувају српски идентитет.
