У недјељу, 7. јула, празнује се велики празник - Ивањдан, дан посвећен рођењу Светог Јована Крститеља.
Вијенци од ивањског цвијећа, пјесма дјевојака, кићење куће за здравље укућана, само су неки од обичаја који прате Ивањдан или женски празник како се још зове у народу.
Ивањдан је у народу познат и као “дјевојачки празник“ због бројних обичаја и ритуала који су посвећени женском роду. Вјерује се да овај дан толико дуго траје, да се сунце чак три пута заустави.
Иначе, овај празник је дубоко уткан у српску традицију, па се до дана данашњег нису изгубили одређени обичаји, чак и у урбаним градским срединама. Један од најучесталијих је плетење (или куповина) вјенчића од пољског биља и цвијећа, којим се потом ките капије у улазна врата, и који се чувају до наредног Ивањдана. Вјерује се да ће цијелој породици донијети срећу и напредак.
Вијенцима од ивањског цвијећа показује се да је природа у развоју дошла до своје највише тачке – средине љета и да се тиме “овенчала”, преноси Жена Блиц.
Но, у зависности од краја до краја ту је још читав низ ритуала…
Примјера ради, понегдје је обичај и да се кроз вијенце од уплетене Јованове траве на Ивањдан провлаче жене које немају дјецу, а желе их. Онда се потом све купају у ријеци како би вода однијела урок или болест, а ако је жена имала неколико побачаја, на дан Светог Јована посећује особе које имају име Стана или Станка узимају струкове траве и праве свој вијенац са којим се купају у ријеци.
У неким дијеловима Србије постоји вјеровање и да дјевојке које нису удате данас треба да у саксији посаде мало жита које ће погледати 12. јула, на Петровдан. Уколико су клице као прстенови, то значи да ће се на јесен сигурно удати.
Такође, распрострањено је мишљење да се на данашњи дан може видјети лик будућег брачног партнера – суђеника. Наиме, у посљедњи залогај доручка треба хукнути и сачувати га до вечери, а онда заједно са огледалцем и мало ивера ставити под јастук да би се у сну појавио лик.
