Марка је посвећена једном од најстаријих православних манастира у БиХ, чиме се наглашава културно и историјско наслијеђе овог светог мјеста.
Скривен од погледа, међу каменим литицама и мирисним боровима, прије шест вијекова уздигао се Манастир Рмањ – чувар душе српског народа и свједок вјековне борбе за вјеру и слободу.
Посвећен св. Николају Мирликијском, подигнут је 1443. године и приписује се као задужбина Катарине Бранковић – кћери Ђурђа Бранковића и супрузи Урлиха Другог Цељског.
О духовној важности манастира свједочи и то што се од 1566. сједиште Дабробосанске епископије (митрополије) налазило у Рмњу и то више од једног вијека. Манастир Рмањ налази се у Мартин Броду и припада Бихаћко-петровачкој епархији.
Аутор овог издања је Тања Курузовић, дизајнер и издавач Пошта Српске.
Најзначајнији митрополит који је столовао у Рмњу јесте митрополит Теодор, који је основано богословију у манастиру Крка 1615. године.
Сједиште дабробосанских митрополита Рмањ је био дугих 110 година. У манастиру је радила и иконописна школа, а у њему су преписиване свештене и богослужбене књиге.
Бурна историја овог поднебља, тромеђа Лике, Кордуна и Баније, није поштедјела ни ову богомољу.
Рмањ је више пута разаран и паљен, махом током ратних сукоба. Под зидинама ове светиње се и данас осјећа присуство предака и бремените историје.
Народ Крајине борио се и војевао за истину и правду, слободу и мир, што је хришћанска и људска дужност, а чему свједочи овај манастир који чува од заборава историју и културу српског народа.
(Извор: СееСрпска)
