"Весела машина“ ових дана ради пуном паром. У Семберији и на Мајевици у току је печење ракије. Посла има али и доброг расположења. Како и не би - пољопривредни послови при крају а јасно је да ће ракије бити и више него довољно.
"Она стоји око 21 дан, 22-23 дана онда долази овај из Којчиновца са 'веселом машином' да испечемо. Ја сам ову моју шљиву узео у Корају, 'чачанку' и ставио сам та два-три одсто шећера, сад ево печемо, баца око петнаестак литара. Кад процури ракија има човјек с градацијом он ту вади, тамо ставља, кад дође на 42, 43 мало паточимо, па у задњи казан патоку од свих, значи у задњи казан“, каже Миодраг Николић из Амајлија.
"Весела машина“ у власништву породице Марковић је од 1985. године. Славко је наслиједио од оца а дједа га је научио да прави ракију. Четрдесет година касније одржава породичну традицију.
"Поручили смо га из Новог Сада, чекали смо га неких шест мјесеци, одмах смо га довезли кући и направили ова колица да га лакше помјерамо. Свој воћњак имам и своју шљиву печем, и за своје потребе га држим тако да то одрађујемо. Све зависи каква је година, некад роди добро, некад подбаци, прошла је година била лошија, ова је далеко боља“, каже Славко Марковић из Којчиноваца.
Ове године шљива је добро родила. Ракија се прави и од другог воћа али већина Сембераца остаје вјерна доброј старој шљивовици. Кажу, универзална је. Наравно, за наздравити и попити, а многи је користе и као лијек. Кажу, нема бољег и здравијег почетка дана од једне ракијице на празан стомак. Прво то, па онда све остало.
