Лазарева субота

У суботу православни вјерници обиљежавају велики празник: Ове обичаје треба испоштовати

  • Извор: Магазин новости
  • 25.04.2024. 14:41

На Лазареву суботу, празнује се спомен на чудо које је Христос учинио подигавши из мртвих свог пријатеља Лазара из Витаније.

Лазарева субота или Субота праведног Лазара, у српском народу позната је још и као Врбица, јер је тада Исус ушао у Јерусалим, гдје су га дочекала дјеца.

Према Јеванђељу по Јовану, на вијест о Лазаревој смрти, Исус је дошао у Витинију гдје је његов пријатељ већ четири дана био сахрањен. Дошао је до гроба и затражио да се склони камен. Позвао је Лазара да изађе и овај је то учинио, увијен у погребни покров.

Ово чудо је било и непосредни узрок пресуде на смрт распећем, које ће убрзо услиједити. Лазар је живио још тридесет година након васкрсења као епископ на Кипру, гдје га је посјетила и Богородица.

Догађај Лазаревог васкрсења је, према четири Јеванђеља, увод у нову вјеру, у Васкрсење. У хришћанству тај празник има значење побједе живота над смрћу и на богослужењима се тог дана помињу вољна страдања Христова и васкрснуће Лазарево, као јемство за васкрсење свих вјерника.

Након Лазаревог васкрсавања, Исус је сутрадан, на Цвијети, свечано ушао у Јерусалим, а раздрагани свијет свечано га је дочекао, носећи у рукама палмине гранчице. Православни вјерници као успомену на тај догађај прослављају Врбицу, која за хришћане представља празник дјечије радости, јер је Христос, полазећи у Јерусалим рекао: "Пустите дјецу к мени, јер таквих је Царство небеско".

У том чину је и данашња симболика врбе, по којој и празник носи име. Она симболизује палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.

Колико јаја би требало фарбати за Васкрс

Колико јаја би требало фарбати за Васкрс

Обичаји на Лазареву суботу

На овај дан бере се олистало пруће врбе, јер се вјерује да се тако снага зеленила преносила на дјецу и одрасле, будући да је врба због бујног раста сматрана симболом здравља и снаге. За Врбицу је обичај да се око струка носе гранчице врбе, а око врата звончићи, који симболизују поздрав Христу.

Током Цвјетне недјеље дјевојке су за Цвијети брале цвијеће. За брање је свака носила посуду, јер се то цвијеће није брало у крило. Убрано цвијеће нису уносиле у кућу, већ су га остављале под стрехом. У посуде с цвијећем стављано је јаје, па је наливана вода, којом се сутрадан на Цвијети, умивају, да им лице буде тако бело и да мирише као набрано цвијеће.

У данима Цвјетне недјеље било је уобичајено да се народ кити врбом и копривом. Вјерује се да ове двије биљке имају велику магичну, заштитну и исцјелитељску моћ.

Пратите нас и путем Вибера

Тагови: