Мала Госпојина је празник који обиљежава дан рођења пресвете Богородице. Сматра се једним од 36 великих празника и у црквеном календару је обиљежен црвеним словом.
У народу се овај празник свечари и уз живописне обичаје, посебно посвећене рађању. Неке породице више дана проводе у празничном расположењу и у свечаном руху иако не славе и не иду на славу, посебно у крајевима гдје се одржавају малогоспојински вашари.
Жене на овај дан не би требало да спремају кућу, перу веш и обављају друге сличне послове. Постоји вјеровање да на Малу Госпојину ништа не треба радити од послова који се раде рукама. На Малу Госпојину наводно није добро ни започињати никакве нове послове, већ то треба одложити за неки од наредних дана.
Гдје се родила и како је живјела пресвета Богородица?
Јоаким и Ана су већ били веома стари људи када су добили Марију, која је рођена у Назарету у породици оца из племена Давида и мајке из рода Ароновог. По оцу је, дакле, њено поријекло царско, а по мајци архијерејско.
Већ у трећој години, Марија је одведена у храм Јерусалимски, а од седме је живјела у атмосфери богослужења, уз молитву, ручни рад и читање Светог писма.
Са 15 година примила је благу вијест од архангела Гаврила да ће родити сина божијег, а на четрдесети дан по рођењу Христовог однијела га је у храм. Тридесет година које описују јеванђеља, Марија је провела у Назарету, а Исуса је пратила на путу до распећа.
Послије његовог вазнесења, живјела је још 24 године, лијечила болесне, помагала сиротињи и удовицама. Према предању, када је положена у гроб, постала је невидљива.
