"Обрачун пензија за јануар започећемо одмах након добијања неопходних података о проценту промјене просјечне нето плате и промјене потрошачких цијена на годишњем нивоу, који се очекују од Завода за статистику Републике Српске 24/25. јануара", рекао је Милић.

Он је подсјетио да према Швајцарском моделу редовно годишње усклађивање представља половину збира процента промјене просјечне нето плате и процента промјене потрошачких цијена на годишњем нивоу у Републици Српској у претходној години, на основу података Републичког завода за статистику.

"Према њиховим подацима у периоду јануар-новембар плате су расле за 11,10 одсто, а проценат промјене потрошачких цијена је био 7,40 одсто. Чекаћемо податак и за децембар и тек онда ће се знати проценат редовног годишњег усклађивања пензија од јануара ове године", навео је Милић.

У јануару 2023. године пензије су повећане за 13,5 одсто, као комбинација редовног усклађивања од 13,32 и ванредног усклађивања по одлуци Владе Републике Српске од 0,18 одсто.

Редовна исплата пензија и рекордан приход од доприноса

Милић је истакао да је исплата пензија у протеклој години била редовна и благовремена, како у Републици Српској, тако и у иностранству, гдје Фонд Српске исплаћује пензије за 55.000 корисника у 32 државе.

"Овако ефикасну исплату омогућио је добар приход по основу доприноса, са мјесечним просјеком од 112,74 милиона КМ, као и обезбјеђењем недостајућих средстава од Владе Републике Српске, односно буџета Републике, у износу 262,63 милиона КМ на годишњем ниво, у складу са законом", објаснио је Милић.

Према његовим ријечима, приход Фонда по основу доприноса био је рекордан у прошлој години и износио је 1,353 милијарде КМ, што је у односу на допринос од 1,178 милијарди КМ у 2022, више за 14,8 одсто.

Пензионер из Завидовића добио 1,3 милиона КМ, ево шта планира с новцем

Он је нагласио да је Фонд ПИО Републике Српске у пословној 2023. години забиљежио одличне резултате у готово свим сегментима рада захваљујући свим запосленим и њиховом доприносу.

"Постигнути су максимални резултати у погледу обима рјешавања по захтјевима за остваривање права, оствареном приходу по основу доприноса као изворног прихода, посебно у децембру када је остварено више од 131,20 милиона КМ, по висини буџета, рјешавању о правима у другом степену, квалитативности структуре корисника права, висини просјечне пензије и највише пензије", истакао је Милић.

С друге стране, Милић је рекао да је то довело и до нешто већег раста броја корисника права, за шта је најзаслужнија законска одредба која омогућава рад у пуном капацитету и корисницима права на пензију, изузев породичне.

Према његовим ријечима, осигураници се све чешће одлучују на подношење захтјева већ при првом испуњавању услова у погледу старосне пензије, а потом, по остваривању права настављају са радним ангажманом.

Добар и однос броја осигураника и броја корисника Фонда

Милић је истакао да је на крају прошле године евидентирано рекордних 332.953 осигураника, пријављених код 44.688 уплатилаца доприноса, што је у односу на 2022. годину више за 5.169 осигураника или 1,58 одсто.

Према ријечима Милића, Фонд има 282.671 корисника, што је за 6.168 или 2,23 одсто више у односу на 2022. годину.

"Пораст броја корисника је природан процес, а добрим дијелом је произашао из законских повољности у погледу остваривања права за осигуранике са 40 година пензијског стажа без обзира на године живота, потом на институту жена-мајка, статуса осигураника и уплати доприноса за незапосленог родитеља са четири и више дјеце", појаснио је Милић.

Скандалозан говор професора Митхада Ћемана: "Питање је само кад ће бити рата“

Он је навео да је стопа зависности или однос броја осигураника према броју корисника на крају претходне године 1,18:1, што је у односу на 2016. и 2017. годину, када је тај однос био 1,12 или 1,13:1, много повољније и одражава одрживост и позитиван тренд побољшања.

"Рјешавање захтјева је још један од сегмената пословања гдје је Фонд постигао највише, вјероватно и најбоље између Фондова/Завода држава у непосредном окружењу", оцијенио је Милић.

У 2023. години, Фонд је запримио 28.932 захтјева за остваривање и поновно одређивање пензије, што је за 996 захтјева више него у претходној години, ријешено је и архивирано 28.804 или 1.125 више него у претходној години,а на крају године остало је неријешено 1.794 захтјева, при чему Фонд на мјесечном нивоу рјешава између 2.300 и 2.500 захтјева.

У погледу рока рјешавања, до 30 дана ријешено је 59,38 одсто захтјева, од 31 до 60 дана 14,05 одсто предмета, и од 60 дана 26,56 одсто предмета, од којих се највећи број односи на ино-компоненту, у којима Фонд, на добијање података од ино-носиоца осигурања, не може да утиче.

Милић је и овај пут позвао све осигуранике који су радили било гдје и било када ван Републике Српске и Федерацији БиХ да се обрате одмах или најкасније годину дана прије испуњавања услова за остваривање права на пензију у било коју пословницу Фонда ПИО, како би било довољно времена да се прикупи неопходна документација од ино-носилаца осигурања.

Позитиван тренд у квалификационој структури пензија

Милић је рекао да је и у 2023. години настављен позитиван тренд у погледу квалитативности структуре корисника права.

"Од 282.671 пензионера њих 175.616 или 62,13 одсто су корисници старосне пензије, 71.820 или 25,41 одсто породичне, 35.064 или 12,40 одсто инвалидске и 171 или 0,06 одсто корисника осталих права као што су новчане накнаде за тјелесно оштећење и новчане накнаде за помоћ и његу другог лица", истакао је Милић.

Према његовим ријечима, то одражава добру структуру корисника права у којој је пожељно да је што већа заступљеност старосних, а што мања инвалидских пензија, док је породична пензија изведено право на које се не може битно утицати.

У прошлој години, проценат старосних пензија додатно је повећан за 1,13 одсто, док је смањен код инвалидских за 0,35 одсто, а породичних пензија за 0,77 одсто.

Милић је навео да је, осим захтјева за остваривање права на пензију, од осталих захтјева у прошлој години запримљено 53.895 или 3.032 предмета више него у 2022. години, а ријешено 53.905 или 2.990 предмета више, док је остало неријешено свега 518 предмета.

"Ово су одлични резултати и колико год били скромни, са оваквом ажурношћу се не може похвалити ниједан Фонд у окружења", закључио је у Милић.

Појефтинили прасићи у Српској

Он је рекао да у оквиру рјешавања о правима из пензијског и инвалидског осигурања треба додати и учинак других органа, другостепених и ревизијских органа.

Тако је у 2023. код органа вјештачења у првом степену извршено више од 7.500 поступака оцјена радне способности, код Одјељења за рјешавање о правима у другом степену окончано 2.082 поступка по жалби и око 13.000 ревизија првостепених управних аката.

Код органа вјештачења у другом степену окончана су 724 поступка и код органа за ревизију налаза оцјене и мишљења првостепеног и другостепеног органа вјештачења 3.331 поступак ревизије.

Пратите нас и путем Вибера