"Ne možemo reći da su to baš lažirani podaci nego je dosta tu u pitanju starčako domaćinstvo i ljudi jednsotavno ne mogu i ne znaju da priajve kako treba. Desi se stvarno da čovjek ima 4050 dunum pšenice psoijane, ali te parcele tih 50 dunuma se ne slaže po APIF-u", kaže Radić. 

Kontrole su u toku, a za sada su nepravilnosti utvrđene kod desetak poljoprivrednika, kažu nadležni. Iz godine u godinu smanjuje se broj onih koji pokušaju da prijavljuju lažne površine ili količine poljoprivrednih proizvoda. 

"Bilo je da kažem čudno, zato što je svake godine sije se tu oko 13.000 hektara, to se podstiče. A ove godine je bilo 19.000 hektara iako je na jesen bilo izjava raznih poljoprivrednika da neće biti psoijano 30 ili 40 odsto. Najvjerovatnije da idu u pasivan status, dvije godine neće moći nikakav podsticaj da ostvare", kaže Predrag Sladojević, Agencija za agrarna plaćanja. 

A ove godine podsticaj za hektar pod pšeniciom povećan je sa 300, na 400 KM. Možda je i to jedan od razloga za veću sjetvu s jeseni, a onda je s proljeća poljoprivrednike dočekalo poskupljenje retromaterijala. Nekih i u 100 odstotnom iznosu. 

"Ne možemo reći da je dovoljno, zante da je prošle godine kan prošle godine bio 40 KM, a ove godine 230 KM, to je znači ogromna, ogromna razlika. Bez obzira, koliko je Ministarstvo povećalo, ne možemo reći da nismo zadovoljni, ali još taj podsticaj ne prati dinamiku poskupljenja đubriva", ističe Radić.  

Kontrole će trajati sve do žetve pšenice. U Ministarstvu poljoprivrede su izračunali da će im za ispaltu prijavljenih, regularnih površina biti potrebno dodatnih 2,4 miliona maraka.