У вријеме страдања Св. Димитрија Мироточивог бјеше у Солуну неки младић Нестор, који се научи вери Христовој од самог Св. Димитрија. У то вријеме приреди христоборни цар Максимијан разне игре и увесељења за народ. А царев љубимац бјеше неки вандалин по имену Лије, голијатског раста и снаге. Као царев гладијатор Лије изазиваше на мегдан сваки дан људе, и убијаше их.
И крволоштво Лијево увесељаваше крволочног цара идолскога. За Лијеве мегдане направи цар нарочито позориште, као једно гумно (тераса) на стубовима. Доле испод тога гумна беху пободена копља са оштрицама у вис. Када би Лије некога у рвању побиједио, он би га ринуо одозго са тога гумна на читаву шуму управљених копаља. Унаокруг стајаше незнабожачки народ са својим царем, и увесељаваху се, како се неко биједно људско биће увија у мукама на копљима, докле не издахне. Међу невиним жртвама Лијевим бијеху и многи хришћани. Јер када се некога дана нико не би добровољно пријавио на мегдан Лију, тада су по наредби царевој хришћани вучени силом, да се боре са Лијем. Гледајући то ужасно увесељавање незнабожачко Светом Нестору срце се параше од бола.
И он се ријеши, да изађе сам на мегдан џиновскоме Лију. Но претходно оде у тамницу Св. Димитрију и потражи од њега благослов за то. Св. Димитрије га благослови, прекрсти га знамењем крста на челу и на прсима, и прорече му: "Лија ћеш побиједити, али ћеш за Христа пострадати."
Млади Нестор, дакле, изађе Лију на мегдан. Бијеше присутан цар са мноштвом народа; и сви жаљаху младога Нестора, што ће погинути и одвраћаху га од борбе са Лијем. Но Нестор се прекрсти и рече: "Боже Димитријев, помози ми!" И с Божјом помоћи савлада Нестор Лија, обори га и рину на оштра копља, гдје тешки џин брзо нађе смрт. Тада сав народ викаше: "велики је Бог Димитријев!" А цар се постиди пред народом, ожалости за својим љубимцем Лијем, веома разгневи на Нестора и на Димитрија. Па нареди опаки цар, те Нестора мачем посекоше, а Димитрија копљима избодоше. Тако сконча свој млади земаљски живот овај славни хришћански јунак Нестор, 306. год, и пресели се у царство Господа свога.
У појединим дијеловима Србије на овај дан не отварају амбаре и не дирају кош са житом да не би мишеви затирали усјеве. Предање каже да ће свима онима који се Светом Нестору искрено помоле бити испуњена свака жеља.
"Мученик Твој Господе, Нестор, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше."
