Треба ли родитељи да дјецу крсте док су мала или кад порасту? О томе је владика Григорије, епископ Диселдорфа и Њемачке, недавно говорио у једном видеу објављеном на Инстаграму.
- Kрштење је ствар и израз слободе и мора бити израз слободе. Док је дијете мало, то мора бити израз слободе вас, његових родитеља, и ту слободу нико не смије да вам узме. Дакле, то је ваша слобода. Ако ви одлучите да их не крстите док су мала, онда кад порасту, кад постану пунољетни, то опет мора да буде израз само њихове слободе. Дакле, крштење мора бити чин слободе - напоменуо је владика у својој поруци родитељима.
Kрштење је прва од седам светих тајни којима појединац постаје легитимни члан хришћанске заједнице и стиче право на све остале тајне и црквене обреде. Сматрало се да се тиме онај ко се крсти чисти од свих личних и наслијеђених гријехова, па је због тога у прошлости био обичај да се дијете крсти што прије.
- У другој половини 19. и до половине 20. вијека углавном се гледало да се дјеца крсте између седам и 40 дана - казала је етнолошкиња Весна Марјановић за портал yумама.
Одмах по рођењу неко из куће би ишао код свештеника да узме знамење, име које дијете носи до крштења, и освећену воду која се помало додавала приликом купања дјетета до 40 дана. Kрштени кум је био, подсјећа Марјановић, углавном онај ко је вјенчао родитеље, а ако он није могао да крсти новорођенче, онда би се кумство предавало неком млађем из исте фамилије. У случају да ни то није било могуће, уз сагласност старог кума бирао се нови, јер се сматрало да брачни пар неће више моћи да има дјецу ако самоиницијативно промијени кума.
- Заједно с кумом, у цркву су ишли свекрва или нека млађа жена из фамилије, јетрва, сестра или она која је учествовала у порођају. Мајка није присуствовала јер се сматрало да је жена до 40 дана од порођаја нечиста, па је она у вријеме крштења остајала код куће и радила оно чиме би жељела да јој се дете бави кад порасте: читала је, везла, хеклала…
То је одавно изобичајено па данас мајке одлазе с дјецом на крштење“, каже Марјановић. Родитељи који желе дијете могу да крсте у храмовима, манастирима и црквама гдје има крстионица, али и у дому родитеља, ако је неопходно.
