Српски народ његује богату традицију и обичаје који се поштују од давнина.
Као што постоје обичаји за празнике и вјенчања, тако постоје и ствари које би требало да се испоштују када особа умре. Иако је одлазак вољене веома болан, навикли смо да баш у тим тешким тренуцима морамо да мислимо на мали милион ствари.
Један од обичаја је да породица и људи који су дошли на сахрану послије исте оду на ручак, такозвану даћу. Ручак се углавном организује у ресторану или породичној кући и људи који дођу једу и разговарају о покојнику.
Као што постоје обичаји за празнике и вјенчања, тако постоје и ствари које би требало да се испоштују када особа умре. Иако је одлазак вољене веома болан, навикли смо да баш у тим тешким тренуцима морамо да мислимо на мали милион ствари.
Један од обичаја је да породица и људи који су дошли на сахрану послије исте оду на ручак, такозвану даћу. Ручак се углавном организује у ресторану или породичној кући и људи који дођу једу и разговарају о покојнику.
Владика Григорије на свом профилу на друштвеној мрежи “Инстаграм” често одговара на питања везана за вјеру и обичаје, те је овај пут одлучио да објасни шта је заправо даћа.
– Питали сте ме о спремању јела за такозвану даћу послије сахране. Моје искуство које, на срећу или жалост, говори о томе да се у неким нашим крајевима ради о претјеривању. С друге стране, веома је важно да смо близу оних којима је неко преминуо, био стар, био млад, била велика или мања жалост и да с њим разговарамо – започиње владика.
Он додаје да суштина тог сусрета треба да буде разговор, који треба такође да буде утјеха. Храна у том смислу има секундарни значај. Зашто су људи по мом дубоком увјерењу правили даће? Зато што су у нека времена људи долазили из далека. Родбина и пријатељи су долазили пјешке и са коњима и било је логично да они морају да имају то утешење у храни. Данас се то компликује, јер ми живимо у једном граду и ту људи дођу, правимо ручкове и то све онда постане претјерано – закључио је, преноси Жена Блиц.
