Драженка Бурсаћ и Сњежана Кнежевић међу првим су Србима који су се послије рата вратили у Дрвар. Стање које су затекли тада било је катастрофално.
Ни данас причају није пуно боље, јер су их власти кантона и Федерације практично отписале. У 21. вијеку још су општина која нема ни тржни центар.
"Вратила сам се у свој град међу своје људе на своје огњиште. Живимо муж и ја радимо. Боримо се, држимо ову тезгу већ 18 година. Наравно да није лако", прича Драженка.
"Била је катастрофа ту сам довела двоје дјеце, не ја него сви ми, али та љубав према граду према нашем Дрвару и натјерала нас да останемо под тим условима. Како је било, не можемо рећи сад је добро, али да је баш нешто добро није", каже Сњежана.
Срби се и даље враћају у Дрвар. Жуде за својим огњиштем, али знају да једину подршку имају од Републике Српске и Србије. Начелница општине поручује да се из дана у дан труде да овим људима олакшају живот колико толико. Повратницима живот додатно отежава то што је у многим општинама управо та категорија становништва укинута.
"Хвала Богу уз подршку Додика и Вучића можемо урадити значајне инфраструктурне објекте који са различитих аспеката побољшавају квалитет живота у Дрвару али и у другим повратничким општинама у Федерацији", каже Душица Рунић, начелник општине Дрвар.
Дрвар је некада имао 20.000 становника, данас њих само 4.000. Срби опстају упркос тешком стању, јер је љубав према огњишту јача од било чега.
